Iz profesionalnog ugla, nije teško odrediti odlike dobrog nastavnika. To je onaj nastavnik koji: poseduje široka znanja iz oblasti kojima se bavi, visoko je na lestvici standarda kompetencija nastavnika i prioritetnih oblasti, digitalno je pismen, pohađa seminare, piše stručne i naučne radove, ima višegodišnje radno iskustvo, aktivno je uključen u rad i život škole i još mnogo toga. Nije sporno, da su ovo veoma značajni preduslovi za dobrog nastavnika, posebno ako posmatrate iz ugla Ministarstva prosvete, direktora škole ili drugih nadzornih organa. Međutim, šta je sa učenicima? Kojim se kriterijumima oni vode?
Iako su učenici jedan glavnih razloga zašto nastava postoji, retko učestvuju u proceni nastavnika, i još ređe imaju priliku da iskažu šta im je zapravo potrebno u nastavi. Zašto? Prvenstveno, jer se ne mogu predvideti odgovori učenika. Drugo, iz straha da oni to neće ozbiljno shvatiti. Azul Teronez, učitelj koji je 27 godina u poslu, postavio je ovo pitanje 26000 puta, u osam različitih škola, od onih u predgrađu do elitističkih u inostranstvu. Dobio je neke od najrazličitijih i najneobičnijih odgovora, koji su se u velikom broju ponavljali.
Najbolji nastavnik jede jabuke
Koliko god odgovor na pitanje bio čudan, uvek se postavlja pitanje šta nam učenici poručuju. Napravio je mali eksperiment i počeo je svakodnevno da jede jabuke. Na odmoru, deca su ga primećivala, čak su mu i poklanjala jabuke. I sami učenici su jeli jabuke, time su se našli na istom nivou.
Najbolji nastavnik je opušten
Ponekad je potrebno pokazati da i pored ozbiljnosti i profesionalnosti nastavnik može fleksibilnije da pristupi učenicima.
Najbolji nastavnik voli da uči
Učenici nisu u prilici da vide nastavnika da uči. On se predstavlja kao nepogrešiv čuvar svih znanja. U redu je da nastavnik ne zna baš sve. Nekada u nastavi je i poželjno da ne zna odgovore jer time podstiče učenike da istražuju i misle.
Najbolji nastavnik zna da učenik ima život i van škole
Pre donošenja suda o postignuću učenika, treba sagledati uslove u kojima živi i uči. Možda nastavnik ne može da uđe u svaki dom, ali može da sluša. Učenik će mu sigurno navesti razloge.
Najbolji nastavnik nije nastavnik
Neko bi se uvredio ovom tvrdnjom ali ona samo upućuje da neke važne stvari koje učimo, ne naučimo u školi. Kao što je vožnja bicikla. Setite se kako su vas učili da vozite bicikl, a onda razmislite kako biste o tome učili u školi. Roditelji skinu pomoćne točkiće, sednete, neko vas gurne i pusti i tako učite. U školi biste prvo učili delove bicikla, koje sile su neophodne za pokretanje, zatim pisali esej na temu istorije bicikla, a ako usledi visoka ocena, sledi vožnja. Malo karikirano, ali shvatate poentu.
Biti nastavnik je više od profesije
To je životni poziv. Privilegija. Dovoljno je samo 45 minuta da nekome zauvek promenite život. Svaki nastavnik koji voli svoj posao je samim tim u igri da postane najbolji. Jer ako voli posao, radiće na sebi, usavršavaće se, slaviće greške u učionici jer ga one čine više ljudskim. Nastavnik koji ceni različitosti, koji procenjuje sebe, biće otvoren i za mišljenja drugih, pa i učenika. Najbolji nastavnik nije onaj koji je bolji od drugih nastavnika, najbolji nastavnik je onaj koji je najbolji svojim đacima u učionici.
Autor: Gordana Pavlović, profesor razredne nastave i autor bloga Igralište za svakoga