Шта доприноси развоју графомоторике код деце

октобар 8, 2017

 
Данас већина деце много пре поласка у школу зна сва слова, али да би могли да пишу то није довољно. Писање је веома сложена активност у којој учествује велики број мишића руке, шаке и прстију којом управља мозак. Развојем визуелно-моторне перцепције која се временом аутоматизује, писање постаје аутоматска радња.
Код једног броја деце се јавља проблем иако наизглед за писање не постоје препреке јер је дете здраво, види, чује, интелигентно је, нема неуролошких испада. Неправилан рукопис код те деце може да буде из различитих разлога, неопходно је сваки случај посматрати појединачно како би се утврдио главни узрок. Поред незреле визуелне перцепције и говорно-језичких поремећаја, узрок проблема у писању може да буде поремећај у развоју графомоторике.
tt
Развој графомоторме способности започиње у узрасту од 18 месеци и траје до поласка у школу када могу да се уоче одређени проблеми ако постоје. Пре него што са годину ипо дана почне да шкраба оловком по папиру, дете држи оловку са годину дана и опонаша шарање по папиру. Књиге листа прво тако што окреће по неколико листова одједном да би са две године листало лист по лист, када почиње да држи оловку палцем, кажипрстом и средњим прстом и опонаша повлачење вертикалне линије. Са две ипо године радо се игра оловком и папиром, повлачи вертикале, хоризонтале и уме да прецрта круг.
Поред активности које су директно усмерене на коришћење оловке све остало што дете ради рукама доприноси развоју графомоторике:

  1. хватање, држање и испуштање играчки
  2. пребацивање из руке у руку, ређање коцки
  3. хватање ситних предмета чиме се развија пинцетни хват
  4. држање кашике и самостално храњење, коришћење виљушке
  5. свлачење и облачење одеће и обуће
  6. Стимулација развоја графомоторних способности Да би дете развило све функције руке треба да има одговарајућу стимулацију играчкама:
  7. хвата звечку
  8. држи коцку и премешта из руке у руку
  9. посеже за нестабилним човечуљком
  10. убацује плочице у празну кутију
  11. на лутки кажипрстом додирује разне детаље
  12. држи кашику у руци и једе
  13. повлачи играчку на узици
  14. оловком повлачи по папиру
  15. држи чашу из које пије воду
  16. листа сликовнице
  17. мази лутку или меду
  18. котрља, хвата и баца лопту
  19. увлачи пертлу у перле
  20. разврстава геометријске облике
  21. ставља зрнца “шибице” у кутију
  22. отвара поклопац на кутији
  23. навија играчку
  24. маказама сече папир


Игра и свакидашње активности побољшавају моторику Да би игра дала пуни ефекат дете треба да се игра у различитим положајима, на леђима, стомаку, на боку и у седећем положају, четвороножном, клечећем и стојећем.
Да би се развила фина координација покрета руке у другој и трећој години дете треба да се игра играчкама различитих облика, посебно оним које омогућавају разне конструкције, књигама, оловкама, играчкама на навијање. У овом периоду деца опонашају па ће брзо и лако усвајати нове вештине уколико је особа која их чува добар модел и познаје њихове могућности на том узрасту.
Активности као што су храњење, облачење, свлачење, купање, захтевају поред грубе моторике и фине моторике руке и шаке и низ сложених способности као што су просторна перцепција, слику о сопственом телу, па је потребно да дете испроба своје могућности, а одрасли му помогне само у ономе што оно самостално не може да изведе. Имитирањем и увежбавањем вештина дете повећава самосталност и у игри и у реалним ситуацијама што учвршћује његово самопоуздање.
Изостанак неких од вештина или непотпуна развијеност крупне или фине моторике може да буде један од разлога проблема у писању детета које је пошло у школу. За сваки случај понаособ неопходно је да се уради стручна процена и направи индивидуални програм рада да би се постигао резултат у лечењу.

  1. Припрема пред школу За сву осталу децу која се припремају за школу или су у нижим разредима добро је да имају поред писања што више активности које подстичу развој графомоторике:
  2. савијање папира (прављење авиона, шатора, капа) и сецкање маказама за папир са заобљеним врховима
  3. скупљање и лепљење ситних комадића папира, тканине, семенки…
  4. гужвање и цепкање старих новина
  5. низање перли на канап, везивање чворова
  6. ређање коцки и слагалица (помаже усавршавању покрета руке и шаке али и поимање простора и препознавање облика што ће помоћи касније у разумевању математичких појмова и савладавању читања)
  7. закопчавање и откопчавање дугмади и патената, везивање пертли (деца воле да се играју маскенбла што је прилика за увежбавање ових вештина)
  8. мешење теста (кад год нешто месите дајте детету комадић теста)
  9. шивење и вежење пластичним иглама намењеним деци (постоје узорци са избушеним рупицама кроз које дете треба да провуче конац, они мање спретни могу да везу на картону уместо на тканини, прво дебелом вуницом а касније концем)
  10. завртање шрафова (почети са великим дрвеним или пластичним шрафом и матицом) и закуцавање чепова у таблу пластичним чекићем
  11. боцкалице (што је дете старије боцкалице треба да буду ситније и рупице мање)

Негативне последице коришћења рачунара Коришћење компјутера је данас неизбежно и свакако доноси пуно предности, али има и негативних страна. Једна од њих је што се све мање пише и црта руком, то одраслима штеди време али деци ускраћује развој пуног потенцијала руке и шаке. Фина моторика директно утиче на развој говора па је то први знак да ће дете имати проблем касније и са писањем. Један број деце на прегледу за упис у школи бива упућен на логопедски третман како би могли да прате наставу.
Поред физичке неактивности и неправилног држања, неспретности у коришћењу лопте због лоше развијене крупне моторике, велики број деце са сметњама у говору и писању показује да је још један не мали проблем пред децом и родитељима са којим не могу да се изборе без стручне помоћи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама