Posle dvoje dece, stotina neprospavanih noći, desetina temperatura i miliona saveta pročitanih na internetu, mladim mamama mogu da poručim sledeće – kad dođe trenutak da treba da reagujete ili donesete neku važnu odluku koja se tiče vašeg deteta, sve što ste lepo naučili – zaboravićete. Jer, roditeljstvo nije ispit na fakultetu i ne polaže se tako što izdeklamujete ono što ste nabiflali. Roditeljstvo je ljubav, instinkt, dodir, osećaj, snaga koju niste znali da imate.
Dakle, ma šta da ste pročitali, sačuvali da pročitate kad vam zatreba, u većini slučajeva reagovaćete onako kako vam kaže vaš roditeljski osećaj i pratićete svoje dete.
Ipak, ima stvari koje ne bi trebalo da radite. I verovatno i nećete, ako odlučite da pratite svoj majčinski nagon.
Da se pravdate što beba spava s vama u krevetu
Kad vas sledeći put neko čudno pogleda jer vam krevetac služi za posteljinu recite mu sledeće: bebi je mesto pored mame. To je ucrtano u genima. Beba je devet meseci u maminom stomaku, ne možete tražiti od nje da prihvati da se od mame razdvoji odmah kad presečete pupčanu vrpcu. To je surovo.
Zamislite situaciju pre nekoliko hiljada godina. Majka legne da spava, ostavi dete na nekoliko metara od sebe i čeka da zaplače. Pitanje je da li će pre neke divlje zveri imati vremena da dođe do nje i da je zaštiti. U afričkim plemenima bebe su uvek uz majku i znate šta? Nigde na svetu nije zabeležen manji broj psihičkih oboljenja.
Da se odupirete nagonu da uzmete dete kad vas traži
Vraćamo se na prethodnu stavku. Potpuno ista stvar. Kad majka čuje dete da plače, ima nezadrživ nagon da ga uzme, privije, uteši. Da mu pruži osećaj da je sigurno i voljeno. Neka mi neko kaže šta ovde može biti pogrešno?
Da između slaganja veša i slaganja kockica izabere veš – „Mamaaa, ‘ajde da se igramoooo!” „Evo srećo samo da mama raspremi sto. Evo samo da mama složi veš. Evo samo da mama zategne krevet.” A onda se okrenete i vidite da je već kasno popodne, a vi još niste složili te kockice. E, to, to sebi ne smete da dozvolite. Neka čeka veš, sudovi, krevet. Stvarajte uspomene sad kad imate šansu za to. Sutra će možda biti prekasno.
Da vas bude sramota da kažete strancu da ne dira vaše dete
Bake koje u prolazu poljube detetovu ručicu su sigurno dobronamerne i jednostavno im je dete slatko i neodoljivo. Ali to ne znači da vi ne možete, uz najšarmatniji osmeh na svetu, da zamolite da mu ne diraju ručice jer ih večito trpa u usta. Eto, i vi izbegavate kad ste napolju da ga dirate po ručicama.
Da vam bude neprijatno da kažete „moje dete to ne jede”
Ljudi podrazumevaju da deca jedu čokoladu. Pa čokolada je i napravljena za decu, pobogu. Ako ste jedan od roditelja izroda koji ne želi da malom detetu daje slatkiše, treba da ste na to ponosni, a ne da vas je sramota da ljubaznoj teti u prodavnici, drugoj mami u parkiću, čak detetovoj baki, kažete da vi svoje dete ne hranite slatkišima. Ako pokažu zabrinutost što mučite siroto dete time što mu ne dajete industrijsku hranu, ljubazno se nasmešite i recite da vaše dete ionako obožava voće i da je za njega banana slatkiš.
Da vas grize savest što ste ostavili nekom decu da ih pričuva
Ne zbog vas, nego upravo zbog dece. Desi se nekad da po 4-5 dana provedem s njima, bez ikakvog razdvajanja. Ponavljam, bez ikakvog razdvajanja. Čak ni luksuz tuširanja bez publike. Koliko god da su oni ceo moj svet, ako nemam priliku da udahnem vazduh i prošetam bez dece, odem na kafu sa drugaricom, u kupovinu… postajem nervozna, napeta, teška. A takva im ne trebam.
Da se stidite da podojite dete u javnosti.
Ovde mogu da kažem samo jedno – stid treba da osećaju oni koji na dojku gledaju kao na nešto opsceno. Za majku, to je hrana za njeno dete. Ostali neka se zapitaju zašto im to smeta.
Svim mamama na ovom svetu dešava se da sumnjaju u sebe, da se pitaju da li su dovoljno dobre svojoj deci. A sve je, zapravo, tako jednostavno. Volite ih, to im uvek iznova govorite i pokazujte i budite im dobar uzor. I nećete morati da brinete za njihovu budućnost.
A.C.