Шта су тражили, а шта добили просветни радници?

Од оптимистичних 67.500 динара, преко „обећаних“ 57.000, стигло се до рачунице да ће наставници од наредне године имати почетну плату од око 54.000 динара.

Шестомесечни рад на увођењу платних група и разреда окончан је одлуком владе да њихову примену одложи до 2020. године и одлуком синдиката да поново уђу у штрајк. Иако се од платних разреда очекивало да успоставе праведнији систем расподеле новца из државне касе, али и да драстичније побољшају материјални положај запослених у образовању, поједини синдикати тврде да се то не би десило. Најпре јер платни разреди нису урађени за цео јавни сектор већ само за просвету, здравство, културу, социјалу и запослене у спорту док су ван тога остали војска, полиција, правосуђе, јавна предузећа. Друго питање је да ли су, онако како су предложени, били добри, ако се 16 платних разреда налази испод минималне зараде, а наставници су сврстани у три различите платне групе.
Иако је вест о одлагању увођења платних разреда саопштена почетком новембра, а неколико дана касније се сазнало да ће запослени у просвети добити повишицу плата за девет, уместо за 14,6 одсто, како су тврдили да им је обећано, синдикати су у нови штрајк ушли тек крајем месеца. И ту је, по некима направљена „грешка у корацима“ која их је коштала слабог одзива у штрајку упозорења, одржаном 29. новембра.
Иако јединствени, репрезентативни синдикати образовања нису успели да мотивишу чланство да се масовније одазове протесту. Руководствима синдиката се спочитава погрешан приступ, закаснела реакција, конфузне одлуке о новим штрајковима донете преко ноћи, али и што су наивно веровали обећањима власти да ће образовање добити највише од свих делатности у јавном сектору.
Како се „обећаних“ 14,6 процената „истопило“ у девет одсто никоме није јасно, али је у овом тренутку више него извесно да ће просветни радници тиме морати да се задовоље.
Шта то конкретно значи у парама?
Како објашњавају у Независном синдикату просветних радника Војводине, тренутна основица за обрачун плата је 2.871 динар нето. Наставник са седмим степеном има коефицијент 17.32, што значи да његова почетна плата са 100 одсто радног ангажовања износи 49.725 динара. У образовном систему је тренутно око 18.000 запослених са шестим степеном стручности и њихова просечна зарада износи 42.720 динара. На ту плату додаје се радни стаж од 0,4 одсто по години рада у образовању, па факултетски образован наставник са пуном нормом и десет година стажа прима нешто преко 51.500 динара, а онај са завршеном вишом школом 44.420 динара. Додатних четири одсто се добија за разредно старешинство.
Нова основица, увећана за девет одсто, износиће 3.130 динара, па ће наставник са седмим степеном стручности имати почетну плату 54.200 динара, а са шестим 46.500 динара. С друге стране, запослени у школама од првог до четвртог степена стручности могу да рачунају само на минимални лични доходак, који ће због повећања цене рада од 1. јануара 2019. износити нешто преко 27.000 динара
Сва четири репрезентативна синдиката образовања наредни протест и улазак у законски штрајк са скраћеним часова на 30 минута најавила су за 11. децембар. Одлука о штрајку донета је само за тај дан, а до тада би буџет за идућу годину требало да буде усвојен.
Без плаћања звања
Иако је кровним образовним законом било предвиђено да ће се наставничка звања коначно плаћати од школске 2018/19. године, то решење се досад није примењивало, уз образложење да се чека усвајање платних разреда и група. Тренутно преко 500 запослених има неко од звања. Они ни убудуће неће имати већу плату јер ће примена одредбе о увећању зараде на основу стеченог звања бити одложена. То је предвиђено у Предлогу измена Закона о основама система образовања и васпитања, који ће ускоро бити пред посланицима републичког парламента.
Извор: Данас