Bebe su potpuno zavisne od odraslih, hranimo ih, oblačimo, manjamo im pelene, brišemo nosiće, kupamo.
Jednogodišnjaci imaju većinu tih potreba: nosimo ih, hranimo, često presvlačimo; u drugoj godini je dosta drugačije: sama hodaju, govore, pokazuju mimikom-prstom, kažu “ne”.
Do treće godine savladala su hodanje, sama se hrane, pričaju, polako uz pomoć roditelja koriste toalet. Za proteklih godinu dana deca su ovladala osnovama većine funkcija važnih za opstanak. Komuniciraju jednostavnim rečenicama, maštaju. Promena je izuzetno upečatljiva!
Oko četvrte godine, deca su još više stasala, sama se oblače, odlično komuniciraju, rezonuju, razumeju kako su ideje i stvari povezane, pomažu oko pripreme hrane i drugih kućnih poslova. Spremni su za učenje jezika, neke organizovane sportove.
Velika promena!! Gde je moja beba!!
Odvajanje je proces koji počinje onog trenutka kada se beba odvoji od majčinog tela!
To je esecijalno za zdravo odrastanje i razvoj ljudskog bića!
Održavanje bliskosti, koja se obično pravda “u ime ljubavi”, sprečava zdravo odrastanje.
Izazov za roditelje je u pronalaženju balansa između odgajanja, zaštite i vođstva, i dozvoljavanju detetu da istražuje, eksperimentiše i posle treće godine postane nezavisno, jedinstveno biće!
U našoj prirodi je da svako od nas odraste u JEDINSTVENO biće!
Predškolske godine od 3-6, pružaju roditeljima prvi osećaj te energije za spoljašnji svet. Te godine su ponekad slične adolescentnom dobu, po značaju promena do kojih dolazi.
Predškolci napuštaju period kada su bili bebe, da bi mogli da uđu u godine detinjstva.
Potrebno je da imaju samsostalnost i slobodu da učestvuju u donošenju odluka koje su značajne za njih-koji duks ili haljinicu obući, koje čarapice obuti, koju igračku ili knjigu kupiti! Kako će, kasnije u životu birati školu, zanimanje, partnera, bilo šta-kad nisu naučeni da to mogu, smeju, kad je neko birao za njih!
Ključna reč je BALANS!
Leposava Ivić
Izvor: leposavaivic.com