Najopsežnija studija o razvoju mozga do sada otkriva zabrinjavajuće nalaze
Učestvovalo je 10,000 dece, uzrasta 9-10 godina. Sve imaju jedan zajednički imenitelj—ekrani. Računari, televizori, telefoni, konzole. Pratili su ih dve godine, skenirali im mozgove magnetnom rezonancom, analizirali ponašanje, simptome.
Ovo je prvo ovako opsežno istraživanje do sada. Reč je o ABCD studiji—Adolescent Brain Cognitive Development, najvećem projektu praćenja razvoja mozga ikada sprovedenom. I rezultati objavljeni u oktobru 2025. godine nisu baš prijatni.
Mozak se menja. Bukvalno.
Istraživači iz Japana analizirali su podatke skoro 10,000 američke dece i otkrili nešto što ne možemo da ignorišemo: vreme provedeno ispred ekrana direktno se povezuje sa anatomskim promenama u mozgu.
Ne govorimo o „možda“ ili „ima neke indikacije“. Govorimo o merljivim razlikama u strukturi mozga koje su snimljene magnetnom rezonancom.
Koji delovi mozga najviše stradaju?
Studija je pokazala da je više “screen time-a“ povezano sa smanjenom debljinom moždane kore u tri ključna regiona mozga
– Desni temporalni pol
– Levi gornji frontalni girus
– Levi rostral srednji frontalni girus
Ako vam ova imena ne znače ništa, evo šta oni zapravo rade: kontrolišu pažnju, radnu memoriju, planiranje unapred i kontrolu impulsa.
Nije slučajno što su to baš ti regioni. To su isti delovi mozga koji funkcionišu drugačije kod dece sa ADHD-om.
Ali to nije sve…
Na početku studije, već je postojala veza između vremena pred ekranom i manjeg volumena desnog putamena—strukture duboko u mozgu koja procesira nagrade.
Ovde postaje zanimljivo. Putamen igra ključnu ulogu u tome kako dete doživljava nagrade. Kada ta struktura funkcionciše drugačije, deca mogu razviti preferiranje trenutnih zadovoljstava umesto odloženih—što je osnovna karakteristika impulsivnog ponašanja.
Pomislite samo kako ekrani funkcionišu. Video igre. Beskonačno skrolovanje. Sve to su platforme za instant gratifikaciju. Klik—nagrada. Svajp—nova stimulacija. Skrol—još jedan hit dopamina.
Istraživači smatraju da konstantno bombardovanje brzim nagradama može da trenira mlade mozgove da jure za trenutnim uživanjima, umesto da gaje strpljenje i sposobnost odlaganja zadovoljstva.
Pa koliko je to loše?
Ovde morate da budete oprezni. Ova studija pokazuje povezanost, ali ne i uzročno-posledičnu vezu.
Efekti su bili mali po veličini—ne radi se o dramatičnim razlikama između mozgova. Ali problem je u tome što su to deca od 9-10 godina čiji mozgovi su u punom razvoju, i promene, iako male, mogu imati dugoročne posledice.
Još jedna stvar: nije jasno šta je uzrok, a šta posledica. Da li ekrani utiču na mozak ili deca sa problemima sa pažnjom prirodno provedu više vremena na uređajima? Verovatno oba.
Evo ključnog nalaza koji morate da zapamtite:
Manji ukupan kortikalni volumen (siva materija mozga) je delimično posredovao između vremena pred ekranom i ADHD simptoma.
Hajde da to razložimo:
- Više vremena pred ekranom = manji volumen sive materije
- Manji volumen sive materije = više ADHD simptoma
Istraživači kažu da ovo može biti povezano sa modelom odložene kortikalne zrelosti—deca sa ADHD-om pokazuju sporiji razvoj mozga u poređenju sa njihovim vršnjacima. A ako ekrani smanjuju volumen mozga, možda doprinose tom kašnjenju.
Nije sve crno
Ipak, ova studija ima svoje granice i pokazuje da je socioekonomski status jače povezan sa svakim ishodom nego vreme pred ekranom. Drugim rečima—kakva je porodica, gde dete živi, kolika su primanja—to više utiče na razvoj deteta nego sati provedeni na ekranu.
Takođe, studija nije pratila kvalitet sadržaja. Da li dete gleda edukativan program, igra stratešku igru ili samo skroluje TikTok—sve se računa kao vreme pred ekranom. Ali verovatno nije sve isto.
Činjenica je sledeća: što više vremena dete provodi ispred ekrana, veća je verovatnoća da će pokazivati simptome slične ADHD-u. I taj odnos prolazi kroz mozak—kroz manje sive materije, kroz tanje regione korteksa, kroz izmene u sistemima nagrađivanja.
Možda je vreme da počnemo da to shvatimo ozbiljno.
Izvor: Shou, Q., Yamashita, M., & Mizuno, Y. (2025). Association of screen time with attention-deficit/hyperactivity disorder symptoms and their development: the mediating role of brain structure. Translational Psychiatry, 15, 447.