На шта прво помислите када вам неко спомене снимање зуба? Да ли без размишљања пристанете кад вас стоматолог упути или имате сте ипак скептични?
Снимање зуба повезујемо с великом дозом зрачења. И, док је некад тај став био преовлађујући, данас стручњаци тврде да разлога за бригу – нема. У разговору са докторком Дубравком Јовановић из стоматолошке ординације Дентал Вортекс добили смо одговоре на неколико питања, међу којима и оно кључно – да ли је снимање зуба штетно за децу?
Пре свега, др Јовановић нам је разјаснила неке основне појмове, попут 2D и 3D снимка.
„У 2D снимке спадају мали ретроалвеоларни, циљани снимци зуба, и велики ортопан снимак који је дводимензионални приказ целе горње и доње вилице са виличним зглобовима, и свим присутним зубима у устима. Ми често кажемо за ортопан снимак да је прегледни снимак јер ту сагледавамо комплетну ситуацију у устима, стање зуба, стање кости, постојање патолошких промена у кости и слично. Кад су у питању деца, на ортопану можемо видети стање млечних, али и заметке сталних зуба који чекају свој ред.“
За 3D или CBCT наша саговорница каже да је детаљни, тродимензионални приказ зуба и анатомских структура са којима је у додиру. Он стоматолозима служи кад планирају поједине орално-хируршке интервенције и комплекснија лечења зуба.
Да ли је снимање зуба за децу – ризик?
Јако често питање које мучи родитеље, јесте да ли своју децу излажу ризику зрачења у току снимања зуба? Сама чињеница да морају да скину минђуше, ставе заштиту, те да они који обављају снимање излазе из просторије на тренутак док се снимак обавља, родитељима помало ствара осећај несигурности и страха.
„Наравно, снимке не треба радити на своју руку, већ је то на нама, стоматолозима, који ћемо проценити да ли нам је потребан снимак. И ако јесте, који то снимак треба да буде. Свако излагање зрачењу мора за резултат имати добро постављену дијагнозу, што је, само по себи, бенефит већи од штете (дозе јонизујућег зрачења).
Да упростимо – ризик од излагања је далеко мањи од последице погрешно постављене дијагнозе и тумачења симптома без снимка.“ – објаснила је др Јовановић.
Дозе зрачења
Доза зрачења за 2D снимке креће се у границама од 1 до8 микросиверта, за ортопан снимак 4-30 микросиверта, а кад се ради 3Д (CBCT) 50-100 микросиверта.
„Пре снимања, у циљу заштите, поставља се крагна (код интраоралних снимања) и кецеља (код ортопан снимака и CBCT). Обе, крагна и кецеља, имају оловни слој који дозу зрачења смањује на 10%. Што значи да је оно што остаје готово занемарљиво. У 21. веку технологија је напредовала и напредује и даље, па су некадашње дозе зрачења сад додатно смањене појавом дигиталних апарата.“ – каже др Јовановић која је специјалиста оралне хирургије и оснивач ординације Дентал Вортекс, у којој се користи најновији Kavo Focus дигитални апарат за интраорална снимања.
Прецизна Focus технологија обезбеђује сигурну експозицију и поновљив квалитет слике у сваком тренутку, а у већини RTG ординација за децу постоји опција редукованог зрачења, објашљава др Јовановић.
Са чим онда можемо упоредити зрачење којем се излажемо приликом снимања зуба?
На већини међународних летова, изложени смо не баш безначајном нивоу космичке радијације. Што је лет дужи и што се ближе лети Северном полу, већа је и радијација.
„Један лет од Лондона до Њујорка ће вас озрачити као и да сте урадили рендген грудног коша. Космичка радијација припада природним изворима зрачења којима смо изложени сваког дана. Поред космичког ту је и зрачење из Земље, ваздуха, хране и пића. Све то је непрестано око нас и не размишљамо много о том зрачењу. Такође готово да сва храна садржи, макар у траговима, радиоактивне елементе калијум и радијум.
Да скратимо – изложеност једном дневном природном зрачењу је реда величине једног малог интраоралног снимка. А то значи да смо сваког дана, самим тим што живимо, дишемо, једемо и пијемо, изложени оној дози зрачења која се ствара кад радимо снимак једног зуба.
Закључак?
„Епилог приче је да у савремено опремљеним рендген центрима, ординацијама, где се користе дигитални интраорални или екстраорални начини снимања, уз коришћење заштите (крагне око врата, или заштитне кецеље), доза зрачења коју тело прими је минимална, а информацију коју ваш стоматолог добије уз добро тумачење снимка је од огромне користи.“ – закључује др Дубравка Јовановић.