Драги моји ,
Извините што сам вас пре свих остављала у вртићу јер сам журила да не закасним у школу на дежурства како бих чувала другу децу.
Извините што сте остајали у вртићу после свих јер сам остајала да сачекам родитеље који нису на време стигли по своју децу.
Извините што се нисам јављала на телефон када вас је нешто болело или сте се уплашили јер сам била на часу.
Извините што сам вас остављала болесне, да вас неко други пази јер би ми због боловања умањили плату па не бих могла платити рачуне.
Извините што често нисам била у публици да навијам за вас када сте наступали на приредбама и такмичењима јер сам морала да будем подршка својим ђацима који су наступали.
Ивините што сам сате у кући проводила пишући припреме, планове, прегледајући задатке а нисам се играла са вама и нисам вам помагала у учењу јер сам хтела да будем одговоран радник и сву своју енергију сам трошила помажући другој деци.
Извините што сам вас остављала да се сами ноћу покривате док сам ја покривала другу децу јер сам морала зарадити новац за кречење куће или куповину огрева за зиму.
Извините што вас првог септембра нисам повела у школу јер сам журила да дочекам неку другу децу првог дана школе.
Извините што вам нисам правдала часове када сте бежали из школе јер другу децу учим и сама сам учена да не треба лагати.
Извините што нисам молила колеге да вам поправе оцене јер друге учим и сама сам учена да се оцена заслужује.
Извините што вас нисам запослила преко везе јер друге учим и сама сам научена да посао треба да добију вредни, способни и квалификовани људи.
Извините што сте били сами док сам ја држала часове другој деци јер сам морала да зарадим новац да вам купим обућу и одећу коју сте прерасли а нисте имали од кога да наследите.
Извините што сам део новца који сам зарађивала потрошила на боје, папире, хамере, књиге, фотокопирање јер сам хтела да другој деци учење учиним лепшим и лакшим.
Извините што нисам чула шта ми говорите јер сам била исцрпљена слушајући другу децу и њихове родитеље шта ми говоре о својим проблемима.
Извините за сваку моју реч која вас је заболела јер је нисам изговорила ономе коме је била намењена.
Извините што вам нисам обезбедила станове већ само, на крај села , малу жуту монтажну кућу од 57 квадрата, купљену на кредит јер сам сматрала да треба бити поштен.
Извините што не могу да вам приуштим школовање у иностранству, путовања, виолину, јер ви то заслужујете а ја од свог рада једва састављам крај са крајем.
Извините што нисам успела да се изборим за бољи живот јер сам била слаба да издржим сав терет живота.
Извините што бих да се поново родим, изабрала исти позив и поновила много тога због чега молим за опроштај, јер друге учим и учена сам моралу.
Извините што се нисам сетила и других ствари због којих би требала молити за опроштај јер сам постала заборавна.
Извините што ми док вас чекам, поново није успела лења пита јер цео дан размишљам о овоме и све сам ово писала како би остало забележено и бар некога подстакло на размишљање.
Извините што после свега очекујем да ћете ми једног дана подарити унуке јер желим да са њима надокнадим оно време које са вама нисам провела.
Извините што себично очекујем да ћете ми опростити јер друге учим и сама сам научила да опраштам.
Воли вас ваша мама.
Марина Ињац