Не баш ни тако давно, пре него што сам добила своју децу, веровала сам да моји родитељи и родитељи мојих вршњака углавном знају све о васпитању и подизању деце. Још више, да о томе све знају наше баке и деке. А зашто? Па, некако је логично, старији су мудрији, више су прошли, више искусили. И иако је искуство заиста важно, оно није једино које дефинише „знање“.
Много, баш много тога они нису знали, а они који су заглављени у својим веровањима, не знају ни данас. Неке ствари које су радили нису добре биле ни тада, а нису ни данас. Друге су биле, можда, најбоље за то време кад су они одгајали децу, али данас више нису. Као што смо много пута рекли – не могу се деца одгајати на начин на који смо ми одгајани. Јер бисмо их тиме одгајали за време које више не постоји.
Али, да се вратимо на оне ствари које су се некад сматрале нормалним, а нису биле. Примера ради, детету ком расту зубићи, болови су били ублажавани ракијом. РАКИЈОМ. И то су сви радили, сматрало се нормалним. Јер, шта је нама па фалило. То је обично значило и да ће беба боље и мирније спавати, па ето, додатни бонус. Даље, кад смо били деца, сматрало се нормалним да се и малој деци понуди кока-кола и то са све кашичицом шећера. Тако је здравије. О штетности шећера и саме кока-коле није се размишљало. Тада (а често и данас) се штетност нечега по дете посматрало краткорочно. Даш му кока-колу, не буде му ништа у наредна 24 сата и ето, то је довољно да закључимо да није лоше за дете.
Али, данас ће ретко који родитељ мазати десни детету ракијом или му нудити газирана пића. Јер родитељи данас неке ствари ЗНАЈУ БОЉЕ. Ипак, ретке су баке и деке које ће разумети да то што су они некад радили није требало ни тад, а не треба ни данас да се ради.
Наравно да поштујемо и своје родитеље и своје баке и деке, али неке ствари једноставно нису добра идеја. Нису биле тад и нису ни данас.
Сећате се како су нас, некад, утопљавали кад имамо температуру, не бисмо ли се „презнојили“? Тада су то чак и педијатри саветовали. Они који нису знали боље. Данас знају. Ипак, баке и деке остају при свом, често покушавајући да чак преузму улогу родитеља својих унука. Верују да је оно што су они радили кад су њихова деца била мала сигурно било добро јер су им деца одрасла. Одржали су их у животу. И то је довољан доказ да су све радили исправно.
“Не би требало да претпоставимо да су баке и деке експерти за одгој, само зато што су одгајили децу.“ рекао је Ендрју Адесман, шеф одсека за развој и понашање на педијатрији Coehn Центра за медицину у Њујорку.
Он је спровео истраживање чији је циљ био да се посматрају и изучавају ставови бака и дека о митовима који се тичу родитељства. Рецимо, од њих 636, већина није знала да је бебу боље стављати на леђа него на стомак кад спава, као што нису знали да ране сигурније и боље зарастају покривене. Верујемо да је у Србији ситуација овакав тренд још израженији.
Оно што је заправо важан закључак овог истраживања јесте да едукација родитеља о којој се толико говори – није довољна. Неопходно је да едукујемо баке и деке које, не само да проводе доста времена са својим унуцима, већ и сами имају снажан утицај на своју децу кад постану родитељи.