Ne baš ni tako davno, pre nego što sam dobila svoju decu, verovala sam da moji roditelji i roditelji mojih vršnjaka uglavnom znaju sve o vaspitanju i podizanju dece. Još više, da o tome sve znaju naše bake i deke. A zašto? Pa, nekako je logično, stariji su mudriji, više su prošli, više iskusili. I iako je iskustvo zaista važno, ono nije jedino koje definiše „znanje“.
Mnogo, baš mnogo toga oni nisu znali, a oni koji su zaglavljeni u svojim verovanjima, ne znaju ni danas. Neke stvari koje su radili nisu dobre bile ni tada, a nisu ni danas. Druge su bile, možda, najbolje za to vreme kad su oni odgajali decu, ali danas više nisu. Kao što smo mnogo puta rekli – ne mogu se deca odgajati na način na koji smo mi odgajani. Jer bismo ih time odgajali za vreme koje više ne postoji.
Ali, da se vratimo na one stvari koje su se nekad smatrale normalnim, a nisu bile. Primera radi, detetu kom rastu zubići, bolovi su bili ublažavani rakijom. RAKIJOM. I to su svi radili, smatralo se normalnim. Jer, šta je nama pa falilo. To je obično značilo i da će beba bolje i mirnije spavati, pa eto, dodatni bonus. Dalje, kad smo bili deca, smatralo se normalnim da se i maloj deci ponudi koka-kola i to sa sve kašičicom šećera. Tako je zdravije. O štetnosti šećera i same koka-kole nije se razmišljalo. Tada (a često i danas) se štetnost nečega po dete posmatralo kratkoročno. Daš mu koka-kolu, ne bude mu ništa u naredna 24 sata i eto, to je dovoljno da zaključimo da nije loše za dete.
Ali, danas će retko koji roditelj mazati desni detetu rakijom ili mu nuditi gazirana pića. Jer roditelji danas neke stvari ZNAJU BOLJE. Ipak, retke su bake i deke koje će razumeti da to što su oni nekad radili nije trebalo ni tad, a ne treba ni danas da se radi.
Naravno da poštujemo i svoje roditelje i svoje bake i deke, ali neke stvari jednostavno nisu dobra ideja. Nisu bile tad i nisu ni danas.
Sećate se kako su nas, nekad, utopljavali kad imamo temperaturu, ne bismo li se „preznojili“? Tada su to čak i pedijatri savetovali. Oni koji nisu znali bolje. Danas znaju. Ipak, bake i deke ostaju pri svom, često pokušavajući da čak preuzmu ulogu roditelja svojih unuka. Veruju da je ono što su oni radili kad su njihova deca bila mala sigurno bilo dobro jer su im deca odrasla. Održali su ih u životu. I to je dovoljan dokaz da su sve radili ispravno.
“Ne bi trebalo da pretpostavimo da su bake i deke eksperti za odgoj, samo zato što su odgajili decu.“ rekao je Endrju Adesman, šef odseka za razvoj i ponašanje na pedijatriji Coehn Centra za medicinu u Njujorku.
On je sproveo istraživanje čiji je cilj bio da se posmatraju i izučavaju stavovi baka i deka o mitovima koji se tiču roditeljstva. Recimo, od njih 636, većina nije znala da je bebu bolje stavljati na leđa nego na stomak kad spava, kao što nisu znali da rane sigurnije i bolje zarastaju pokrivene. Verujemo da je u Srbiji situacija ovakav trend još izraženiji.
Ono što je zapravo važan zaključak ovog istraživanja jeste da edukacija roditelja o kojoj se toliko govori – nije dovoljna. Neophodno je da edukujemo bake i deke koje, ne samo da provode dosta vremena sa svojim unucima, već i sami imaju snažan uticaj na svoju decu kad postanu roditelji.