Tražimo li od vaspitača u vrtiću da sa našom decom rade više od nas

novembar 21, 2017

Pozdravljam vaspitačice u vrtićima koje u minimalnim uslovima rade s našom decom, priznajmo, više nego u datom trenutku mi. Izuzetaka naravno ima, ali da sve češće od drugih tražimo da više rade za našu decu nego mi kad su u pitanju aktivnosti – tražimo.

Zabavište – reč koju sam nedavno čula na putu do jaslica, a koja me podsetila koliko su se vremena zaista promenila. Naime, u poslednje vreme sve su češće jadikovke roditelja iz moje okoline, i to uglavnom majki, na račun vrtića, tačnije vaspitačica.
Zbog nekih od tih majki iz vrtićkih prostorija uklonjene su televizije, vaspitačice su poslane na bolovanja, a prijave su dobile i one koje ih možda realno ne zaslužuju, ali kad je bal nek’ je maskenbal.

Tužile su se majke da se s njihovom decom u vrtiću ne radi, ne crta, ne piše, ne čita… Deca se izvede na dvorište i to je to.
Dino će ove jeseni jaslice zameniti vrtićem, upisan je u dramsko – scensku grupu jer ga ionako većinu dana zovem Glumac. Ne gledam ga kao naslednika Gorana Višnjića u Hollywood-u,, makar dele rodni grad i sklonost glumi, niti moje aspiracije kao roditelja ne idu u tom smeru stoga ne očekujem da će vaspitačice u vrtiću već od jeseni od njega učiniti lokalnu glumačku zvezdu. Dapače.

Zabavište – tako su naši stari videli vrtiće

Očekujem da će se Dino zajedno s nekim novim, nekim starim prijateljima prvenstveno dobro zabaviti. I tu se vraćam na početak. Zabavište – tako su naši stari videli dečije vrtiće. Verovatno smo ih i mi tako gledali kao deca, a onda smo odrasli, upisali svoju decu i očekujemo da će vaspitačice raditi s njima sve od likovne i odgojne kulture preko hrvatskog jezika i matematike do prirode i društva i stranih jezika. Međutim, realno, koliko mi, roditelji, mame, tate provodimo vremena s decom za stolom gde ih učimo pisati slova, brojati, crtati ljudska lica i životinjske repove koje sliče svojim realnim prikazima do u dlaku?! Zaista im ne palimo televizore, crtiće i filmove po njihovom izboru jer je tako, budimo iskreni, lakše?!

Znaju li vam deca reči engleskog jezika zato što ih učite ili zato što gledaju Pepu Pig i srodne crtane na engleskom jeziku?! Zaista dva sata dnevno izrezujete slova od kartona i bojite ih temperama?!

Moj Dino zna brojeve, zna brojati do deset i preskače do 20. Moj Dino zna slova, ne zna recitovati abecedu. Moj Dino zna gde piše , Novi Sad,Ivan, Ema, Cvita, Miloje, Jovan, mama, tata, baka, Dane, Niš, , Muzej grada Beograda,  jer su to reči, pojmovi i imena koja čine njegovu svakodnevicu od vrtića preko popodneva koja provodi vani do relativno mirnih trenutaka u kući kada lista prospekte, brošure, enciklopedije koje ga zanimaju.

Zna moj Dino i niz priča napamet, ali nisu to priče koje čitamo kod kuće tokom večeri, pre spavanja ili vikendom i praznikom. To su priče koje im vaspitačice čitaju u grupi.

Sve češće od drugih tražimo da više rade za našu decu nego mi

Retko kad uspemo sesti za sto i vodenim bojama crtati oblake, stabla, kuće i dvorišta u cveću gde se sretne porodice drže za ruke jer on nema dovoljno koncentracije za to. Dok izvadim sve potrebno na sto, a nakon što potegne nekoliko šara po papiru koje će nazvati ribom, delfinom i zvezdom, on je već gotov s tom aktivnošću. Zbog toga se divim vaspitačicama u njegovoj grupi u jaslicama koje ga uspeju animirati da za radnim stolom ostane dovoljno dugo da bojom uprlja majicu koju je tog jutra odenuo, divim im se što s njim provedu mirno vreme na dvorištu s njih još desetak njemu sličnih, a da niko od njih nije otišao na spavanje s većim zlom od trenerke eventualno rasparane na kolenima, uprljane na stražnjici…

Pozdravljam vaspitačice u vrtićima koje u minimalnim uslovima rade s našom decom, priznajmo, više nego u datom trenutku mi. Izuzetaka naravno ima, ali da sve češće od drugih tražimo da više rade za našu decu nego mi kad su u pitanju aktivnosti, tražimo.

Pozdravljam svakog nacrtanog mrava koji više nalikuje krpelju nastalog tokom boravka u vrtiću i idući put kad mi stariji prijatelj mog oca na putu do jaslica dobaci ‘Ide mali u zabavište’, bez očekivanja da ću se taj dan u 15 sati vratiti po malog Stiva Džobsa, odgovoriću mu: ‘Da, da, ide se zabavljati’. Jer dete je, vremena za učenje i obaveze biće na pretek.

Autor Snježana Klarić

Izvor: klokanica.24sata.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama