Kada se govori o ugroženim vrstama, svi prvo pomislimo na pande. Međutim, iako su pande nedvosmisleno ugrožene, one nisu najugroženije. Stoga ove godine sav prihod koji se sakupi slanjem SMS poruke „gore_od_pande“ na telefon 1159 iskoristiće se za pokušaje spasavanja vrsta kojima preti istrebljenje, sa kojima vas upoznajemo u tekstu. Imena i adrese reprezentativnih primera su poznati redakciji.
1. Najugroženija vrsta roditelja
Primer za ovu vrstu pred izumiranjem su roditelji troje dece jedne škole u Ivanjici. Ono što ovaj par čini ugroženom vrstom je najpre činjenica da oboje sadrže sve osobine koje navodimo u produžetku. Još uvek se mogu naći parovi gde samo jedno ima te osobine, ali po nekom istraživanju, broj parova gde ih imaju i otac i majka je spao na ispod osamdeset u celoj Srbiji.
Ovi roditelji nijednom nisu pretili učiteljima, niti nastavnicima. Kako je ova činjenica neverovatna, morali smo da je proverimo, pa smo i sami ostali zatečeni kad su nam svi nastavnici potvrdili da je to istina. Dodali su da ovi roditelji na „otvorena vrata“ dolaze samo ako ih neko pozove, ali da su na roditeljskim sastancima redovni. Svaku kritiku na račun svoje dece primaju zahvalni što im nastavnici na vreme skreću pažnju gde su problemi, jer žele da njihova deca izrastu u poštene i vredne ljude (drugim rečima, ne vređaju se kad čuju takve kritike, i ne pokušavaju da dokažu nastavnicima da nisu u pravu, uz primere da su njihova deca bezgrešna). Ne pričaju protiv nastavnika u kući, ne uče sa decom, već smatraju da je škola njihova obaveza. Ne osporavaju ocene koje deca dobijaju u školi, i ne mole za više ocene na polugođu i kraju godine. U školi se godinama prepričava kako je njihov najstariji sin jedne godine imao vrlodobar uspeh sa prosekom 4,45, i nijedan roditelj nije došao da moli da se dečaku popravi ta jedna ocena kako bi bio odličan. Ovaj par ne stimuliše decu da se tuku, da se „snalaze“ (što obično označava svaku vrstu varanja i stizanja do cilja raznim prečicama), ne daju deci novac da za užinu kupe čips ili smoki, već im pakuju voće ili sendvič itd. Ne kupuju poklone nastavnicima, ne poznaju direktora škole, i bez obzira što rade na pozicijama koje im dozvoljavaju kontakte sa mnogim uticajnim ljudima, nikada to nisu koristili. Deca dolaze u školu pristojno obučena i imaju odlično kućno vaspitanje. Ova vrsta roditelja je posebno ugrožena zato što, i pored toga što vide da većina živi upravo suprotno, ne posustaje smatrajući da su moralne vrednosti nepromenjive.
2. Najugroženija vrsta nastavnika
Reprezentativni primer je nastavnica srpskog jezika iz jedne novobeogradske škole. Dotična obožava svoj posao, sprema se za svaki čas, voli decu i pokušava iz svakog đaka da izvuče ono što on može, a ne da mu pokaže šta ne može. Kada se, na primer, povredi (recimo, iseče prst na nož štapnog miksera ili ugane nogu), i dalje ide u školu uverena da nije u redu predati svoje časove kolegama, kojima to nikada neće biti plaćeno, ili ostaviti decu da, umesto srpskog, imaju slobodne časove i ne rade ništa. Ova nastavnica se stalno usavršava, uči nove tehnike i metode rada, na časove dolazi na vreme (drugim rečima – ne kasni), na času ne kuca poruke na telefonu, ne izlazi sa časa na desetak minuta zbog „neodložnih obaveza“, a o svojim učenicima razmišlja ne samo dok su u školi, već i dugo pošto je završe. Još uvek pamti đake iz svojih prvih godina rada, čuva najbolje pismene zadatke i stalno se preispituje gde je grešila i da li je mogla nešto da uradi bolje. Ponaša se dostojanstveno kako u školi, tako i izvan nje. Ne možete je pomešati sa estradnim zvezdama zbog stila oblačenja, služi primerom u svakoj oblasti života – sluša dobru muziku, čita dobre knjige, ide na koncerte i u muzeje, deca kažu da je nikada nisu čula da psuje niti da se svađa sa kolegama. Takođe, kolege ne ogovara sa učenicima. Nikad. Vodi svoje učenike na kulturne događaje, ne viče na njih, na fejsbuk profilu (koji nije otvoren i na kojem nije prijatelj sa svojim učenicima i njihovim roditeljima) ne objavljuje fotografije u kupaćem kostimu sa napućenim usnama. Naprotiv, objavljuje preporuke za dobre filmove, intervjue, duhovite slike itd. Učenike ne vređa, i deca tvrde da ne znaju ko su joj ljubimci u razredu. Ne žali se na platu, i ne uslovljava svoj rad visinom zarade (npr. nikada nije izgovorila rečenice nalik na „Koliko me plaćaju, dovoljno je samo da dođem na posao i ništa ne radim“), ne kuka već pokušava da pomogne u ispravljanju nekih problema koji joj se čine najvažnijim. Ne vadi se na truo sistem, već radi najbolje što može.
Pošto se sve ove (i još mnoge druge) osobine nalaze u jednoj osobi, to je čini izrazito ugroženom vrstom. Prema najnovijim istraživanjima Svetskog foruma ugroženih vrsta prosvetnih radnika, na teritoriji Srbije je ostalo ispod 120 primeraka ove vrste.
3. Najugroženija vrsta učenika
Prema istraživanju Saveta za Jugoistočnu Evropu koji se bavi spasavanjem ugroženih vrsta učenika, na teritoriji Srbije je ostalo između 90 i 130 učenika koji imaju sve dole navedene osobine. Ovo je najmanji broj u oblasti koju prati ovaj Savet, i zato je potrebno hitno reagovanje.
Reprezentativni primer je učenica jedne srednje škole iz Novog Sada koja je svaku svoju ocenu zaradila svojim radom, nikada nije prepisivala niti imala „puškice“, a nije se ni svađala sa nastavnicima. Nema sve petice. Reči kao što su „izvini“, „hvala“, „molim“ i sl. su deo njenog svakodnevnog rečnika. Ova učenica voli da čita knjige, i pročitala je mnogostruko više knjiga nego što je to predviđeno obaveznom lektirom (od kojih nijedna nije u skraćenom formatu), i istaknuti je član Gradske biblioteke. Dobar je drug, ima krug najboljih prijatelja, ali se ni sa drugima ne svađa. Ne podsmeva se deci koja su drugačija, bavi se sportom i ima razna interesovanja. Ne opija se i ne odaje se narkoticima. Roditelji su dobrostojeći, ali ona ne nosi preskupu garderobu niti ima snobovsko ponašanje. Sa nastavnicima je izuzetno kulturna, poštuje autoritet, ali ima svoje mišljenje koje iznosi bez drskosti i nadmenosti. Reaguje na nepravdu, ali se ne svađa. Volontira, organizuje dobrotvorne akcije, umesto privatnih časova odlazi na časove dopunske i dodatne nastave i pita šta joj nije jasno. Njen rečnik broji nekoliko hiljada reči, i ne svodi komunikaciju na skraćenice (OMG, NMG, NZM i sl.), i na društvenim mrežama ume da piše komentare sa manje od 30 emotikona. Uči strane jezike i uverena je da će joj trebati više od dva meseca da zaradi novac za život (ne planira da novac zarađuje kao „influenserka“, „jutjuberka“, niti učešćem u TV rijaliti programima i sl.). Planira da studira.
Molimo svakog ko je u mogućnosti da se uključi u ovu akciju spasavanja ugroženih vrsta.
Autor: Maja Bugarčić
(Broj za SMS poruke je izmišljen i deo je satirične priče u kojoj autor pokušava da ukaže na iskrivljen sistem vrednosti u društvu.)