Autor Ljubinka Boba Nedić
Ni siromašnije zemlje, ni bogatijih ekskurzija. Srednjoškolci najčešće putuju (u trećem i četvrtom razredu) u Italiju, Francusku, Španiju, Češku… Malo Kan, Azurna obala, Prag, Beč, Budimpešta, Madrid, i tek po koji Meteori.
Velika je tuga što pošteni roditelji u današnjoj Srbiji ne mogu svoju decu da vode na putovanja, istražuju makar evropske metropole sa njima, pokažu im da nisu svuda ulice prljave i pune rupa, da postoje čisti i brzi vozovi, spokojni i raspoloženi ljudi. Šteta je što ih ne mogu provesti kroz epohe, umetničke pravce, što ne mogu sa njima obići poznate evrpske muzeje, prokrstariti Loarom ili Dnjeprom, otići do Sankt Peterburga.
Znači, velika je tuga, ali ne i najveća.
Najveća je tuga što roditelji bukvalno od usta odvajaju, pozajmljuju novac i dovijaju se na svakojake načine, ne bi li svoju decu poslali na ekskurziju u inostranstvo. Ta ekskurzija, koja bi trebalo da bude deo vaspitno-obrazovnog procesa, najčešće se svodi na šoping turu i besomučno opijanje. Svake noći. Deca se od svega najviše raduju diskoteci!
Teško mi je da poverujem da su stvarno željni opijanja, jer to mogu da rade i ovde. Možda bi neko sada lopticu prebacio na razredne starešine koje dobijaju dnevnice da roditeljima deca ne budu pijana. Odmah da lopticu vratim: opijanje ipak spada pod kućno vaspitanje. Razredni starešina nema prava da vam pretresa i prepipava decu, te tako proveri šta unose u sobe. Ne može ni da boravi ođednom u 10 soba. Ne može ni da ne spava 5-6 dana i noći.
Međutim ipak mislim da škole prave ozbiljne propuste, i da bi se nekim pravilnikom stvari mogle značajno popraviti. Pošto je problem uočen, red je i da se ponude neka rešenja.
1) Pre izvođenja ekskurzije potpisati sa roditeljima ugovor, u kome roditelj garantuje da njegovo dete neće konzumirati alkohol, izazivati tuču sa učenicima iz drugih gradova, provesti noć upražnjavajući seks. Molim lepo! To nek rade kada su pod roditeljskim nadzorom.
2) Pre izvođenja ekskurzije posvetiti nekoliko časova geografije, istorije, umetnosti, književnosti (ne mogu da se setim šta bi još moglo) onome što će deca na ekskurziji videti. Naglasiti im da će po povratku imati testove na tu temu. Ove časove planirati Godišnjim planom, ili ih realizovati kroz sekciju, obaveznu za sve učenike.
3) Strogo zabraniti diskoteke i slična terevenisanja.
4) Izbaciti iz maršrute obilazak velikih šoping molova.
5) Ekskurzije zaista učiniti delom vaspitno-obrazovnog procesa, jer škola nema ulogu prodavca turističkog proizvoda. U tom smisli se izbor destinacije mora dobro obrazložiti. „Deci se ide baš tamo“ je komično i neozbiljno obrazloženje.
6) Napraviti na nivou države program ekskurzija po razredima. Ne ispucati sve što ima da se vidi u Srbiji, u osnovnoj školi. U mlađim razredima ići na izlete. U starijim, u obližnje gradove. U srednjoj, I, II i III razred nek lepo istraže svoju otadžbinu. Tek maturanti nek idu u inostranstvo, i to na vrlo pažljivo osmišljen način.
Uzgred, znam za iskustvo iz nekih drugih zemalja da se sa najmlađim razredima najpre ide na „kampovanje u školi“, gde dva-tri puta jednu subotu uveče prespavaju u školi, u vrećama za spavanje, pravim ili improvizovanim; zatim idu na jednodnevne izlete, pa kraća kampovanja u prirodi, pa kraća putovanja, i tako redom.
Sve i svašta prepisujemo iz tuđih sistema, a ova najjednostavnija rešenja nikako!
Ljubinka Boba Nedić
Tekst objavljen 11.09.2014.
Izvor: http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs