У жељи да дете сачувају од модрица, маме и тате понекад праве много озбиљнију грешку.
Foto: Canva
Деца инстинктивно изводе неке покрете, а родитељи их у томе спречавају
– Не врти се у круг, биће ти мука! Сиђи са дрвета, пашћеш! Изађи из тог песка, види како си прљав, навући ћеш неку болест – честе су родитељске заповести, које деца хтела – не хтела морају да послушају.
Но, истраживања показују да, у жељи да дете сачувају од модрица, маме и тате понекад праве много озбиљнију грешку.
Резултати ПИСА тестова већ годинама функционално знање наше деце сврставају међу осредње, а из генерације у генерацију успеси су све слабији. Ову успаваност дечијих вијуга стручњаци повезују са чињеницом да она нису ни изблиза активна колико би требало – ни физички, ни интелектуално.
Хроничан недостатак физичке активности и то оне уз какву су одрастале претходне генерације, један је од главних криваца за овако узнемирујуће стање развоја деце, сматра др Ранко Рајовић, оснивач Менсе Србије.
– Мозак се развија интензивно после рођења и формира све главне путеве до пете и још мало до седме и 12. године. У том периоду је важно пружити детету природно окружење у каквом се мозак кроз еволуцију развијао. Уколико детету ускратимо неке од тих активности, смањујемо активност појединих регија коре великог мозга, које стварају мањи број веза (синапси) са другим регијама. А доказано је да интелектуалне способности зависе тога како су синапсе повезале различите регије мозга – објашњава аутор “НТЦ система учења”.
Управо једна од таквих активности јесте вртење деце, које маме и тате неретко спречавају.
– Баш се ротацијом активира пуно различитих регија мозга и стварају се нове синапсе у мозгу. Деца често инстиктивно раде неке активности и покрете, да би стимулисала свој мозак – објашњава др Рајовић и додаје да дете које воли да скаче, то може да ради и по лишћу, по песку и плиткој води, где не може да се повреди.
Прва карика у “ланцу интелигенције” јесу родитељи – на њима је да “пусте” децу да стварају неуронске везе инстинктивно, тако што их неће спречавати да се врте, скачу, пењу и играју традиционалне дечје игре које су прави мотор развоја мозга и интелигенције.
– Парадоксално, то је баш оно што данашњи родитељи покушавају да избаце из детињства својих малишана, услед тренда претеране заштите и страха од повреда. “Не скачи, не пентрај се, не јурцај, завртеће ти се у глави…” – одрасли као да оваквим опоменама набрајају управо оне активности које највише стимулишу ментални развој деце. А паника због сваке модрице и огреботине претвара се и у захтеве васпитачима и наставницима да боље “чувају” децу, што се на крају своди на ограничавање или чак укидање физичких активности – сматра он.
– Родитељи би требало више да науче о добрим и корисним активностима, а исто тако морају да науче и шта је штетно. Један од првих примера јесу једнобојне дечије собе, за девојчицу розе, а за дечака плава. Они тиме дете ускраћују за прву и веома важну стимулацију, а то је пријем контрасних слика. Управо због тога је важна и едукација родитеља – каже др Рајовић, који је све ово објаснио и књигама “ИQ детета, брига родитеља” и “Развој интелигенције кроз игру”.
– Не прљај се, не ваљај се у блату – често се може чути када прођете кроз било који парк.
А управо би ово већина лекара баш препоручила деци. Многи родитељи не знају да играњем у песку и земљи дете ступа у контакт са антиалергенима, захваљујући којима ствара отпорност на алергије.
– Парола “чистоћа је пола здравља” у раној доби постаје “нечистоћа је пола здравља”. Родитељи греше када деци бране да се играју у песку и ваљају по трави. Управо треба да их уче како да саде биљке, све без рукавица – каже дерматовенеролог др Горана Исаиловић.
Искуства показују и да се бебин имуни систем појача, ако лажу која је пала на под родитељи само врате у њена уста, без прања. Такође, родитељи који свој дом превише стерилишу због деце, сутра ће више новца дати на лекове против алергија. Чим се деца испрљају, не треба им брисати руке антисептичким марамицама, осим ако не влада неки вирус.
Пољубац кућног љубимца
Маме и тате такође треба да ураде и незамисливо – да пусте децу да их кучићи љубе.
– Псећа пљувачка је препуна егзоантигена која помажу у развоју дечјег имунитета. Када пас олиже дете, он му заправо пренесе та тела, која јачају имунитет. Пас је у том смислу најбољи, бољи него било која друга животиња. Чак и ако имате мачку, добро би било да уз њу имате и пса – објашњава докторка.
Уз то, пси шире своје бактерије више него мачке, јер они воле да лижу ствари, људе и себе.
Истраживања су показала да су бебе из кућа у којима живи пас здравије од оних које немају љубимца, јер пси воле да се ваљају у прашини, што јача имуни систем малишана. Такође, деца која живе на селу су стога отпорнија на алергије, него она у граду.
– Ако чувате дете под стакленим звоном, пазећи да се ничим не зарази и нигде не упрља, оно ће тек тада бити осетљиво и подложно алергијама. Нарочито ће бити осетљиво ако га превише пазите од рођења до треће године живота, када алергени неометано улазе у тело детета. Организам се због тога шокира и ствара антитела. Од треће године сазрева слузокожа и развија се мукозни имунитет – објашњава она.
