Драги министре Шарчевићу!
Четврти дан ванредног стања је.
Четврти дан деца не иду у школу.
Ваше министарство се показало као одлично организовано и зачуђујуће ефикасно. Просветни радници су се организовали боље него деценијама уназад, чини ми се.
Емисије на ТВ су сасвим добро одрађене, наше колеге су храбро и стручно почеле да пред камерама раде свој посао. Ученици прате емисије, родитељи и ђаци шаљу своје радове наставницима.
Свако се организовао како је знао и умео: преко Вибера, ФБ група, електронских учионица разних врста, јутјуба, СМС порука…
Али Вас у своје лично име и у име, не само колега, него и многих ђачких родитеља молим: Не загушујте нас дописима свако мало!
Не заборавите да родитељи ђака имају своје послове, старе родитеље, по неколико деце различитих генерација…
Имају чиме да се баве ових дана.
Посао просветних радника је да их охрабре у овој ситуацији, а не само да задају задатке, онлајн пропитују и бележе.
Ми смо тренутно можда најзаштићенија категорија. Радимо од куће.
Али, нису сви родитељи наших ђака ни близу заштићени као ми.
Међу родитељима има трговаца, полицајаца, поштара, радника у фабрикама, здравствених радника… Сви они су на својим радним местима и напорно им је да прате образовни програм, буду родитељи и учитељи својој деци…
Допустите да наставници ових месеци процене како најбоље могу да раде са својим ученицима.
Не стварајте додатни притисак, треба сви да издржимо ову ситуацију.
Треба живети и после короне.
Школа нам неће побећи.
Показали сте се као министар, сад Вас молим да будете и човек.
Срдачно, Ивана Бошњак Бошњак