Учитељица Звонимрка Јовичић: Рад са малим бројем деце пружа ЈЕДИНСТВЕНУ прилику наставнику да направи значајну разлику у животима својих ученика

Звонимирка Јовичић

Звонимирка Јовичић је магистар методике разредне наставе математике и педагошки саветник. Ради као учитељ у Основној школи „Моша Пијаде” у Жагубици. Добитница је награде „Најбољи едукатори Србије у 2015. години” и једна од победница на националном такмичењу за светску награду „Global Teacher Prize”. Аутор је приручника за интегративну наставу у првом разреду и коаутор приручника за интегративну наставу у трећем разреду у издању Издавачке куће „Едука”. Аутор је награђених радова „Час за углед”, „Дигитални час” и добитник специјалне награде поводом „Дана интелигенције 2020”.

Након што је освојила прву награду на Едукином конкурсу ЧАС ЗА УГЛЕД, из ове издавачке куће Звонимирки су поставили неколико питања о њеном раду и постигнућима.

Део интервјуа преносимо у наставку текста, а остатак можете прочитати ОВДЕ.

Захваљујући управо ЧАСУ ЗА УГЛЕД, упознали смо се са Вашим радом, и ово није први пут да сте међу награђенима. Из белешке о Вама из 2023. године, коју смо преузели са сајта Института за модерно образовање, сазнајемо и о другим наградама и признањима за Ваш рад. Колико Вам значи то што су Ваша постигнућа у настави препознавана у протеклим годинама и високо вреднована у стручном и ширем друштвеном контексту?

Свака награда и признање су одраз уложеног труда, али и подстицај за даљи напредак. Мотивисана сам жељом да креирам часове који су инспиративни и прилагођени ученицима, како би стекли што шира и дубља знања. Посебно ми је важно да ученици виде школу као место где могу да развијају свој потенцијал, креативност и љубав према учењу. Моја највећа мотивација долази управо од њих.

Рад са младим људима ме обавезује да се непрестано усавршавам и будем свесна својих одговорности. Стручна признања су, наравно, важна јер показују да мој труд и иновативни приступ добијају одјек и у стручној заједници. Они су уједно и потврда да је улагање у квалитетну наставу вредно, као и да рад у образовању има дубок утицај на ширу заједницу.

Из награђене припреме се веома јасно издвајају елементи који указују на високу стручност, методичку иновативност, али и Ваше стваралачке способности. Како се предности интегративне наставе (у Вашем примеру, интегративног дана) одражавају на мотивацију ученика за рад, на њихову радозналост и сарадњу?

Интегративна настава заиста доноси многе предности које се непосредно одражавају на мотивацију и ангажованост ученика. Овакав приступ омогућава ученицима да повежу знања из различитих области, што подстиче њихову радозналост и чини им учење занимљивијим и смисленијим. Кроз интегративни дан, они имају прилику да практично примењују оно што уче, што доприноси дубљем разумевању градива и јача њихову самосталност.

Интегративна настава подстиче и сарадњу, јер ученици често раде у групама и размењују идеје. Овај приступ омогућава млађим ученицима да уче од старијих, а старијима пружа прилику да преузму улогу ментора, чиме се развијају њихове лидерске вештине и самопоуздање. Када комбинујемо садржаје, ученици схватају како различите теме и вештине функционишу заједно, што унапређује њихову креативност и омогућава им да боље разумеју везе између појмова.

У комбинованим одељењима, интегративни дани омогућавају наставнику да креира активности које су приступачне свим узрастима, али и изазовне за сваког ученика, подстичући сарадњу и међусобну подршку.

Прошле године сте држали онлајн-предавање „Емоционална интелигенција на часовима”, чиме сте јасно истакли можда и најважније питање актуелног времена и савремене наставе. Све више се последњих година скреће пажња на емоционалну интелигенцију (иако се, на пример, утицајна Големанова књига појавила одавно). Шта нарочито истичете у свом предавању?

У предавању „Емоционална интелигенција на часовима” истакла сам да је развијање емоционалне интелигенције код ученика од кључног значаја за њихов целокупан развој.

Фокус је био на томе како наставници могу да креирају подстицајно окружење у коме ученици уче да препознају, разумеју и регулишу своје емоције, као и на важности отворене комуникације, решавања сукоба и развоја сарадње у одељењу. Говорила сам о конкретним техникама које могу да помогну ученицима у изградњи емоционалне отпорности и самопоштовања. Посебно је истакнут значај изражавања захвалности, адекватно планирање активности и одређивање приоритета. Сматрам да је емоционална интелигенција темељ који омогућава ученицима да се успешније суочавају са изазовима, не само у школи већ и у животу.

Дугогодишњи рад у учионици уверио ме је у важност емоционалне интелигенције наставника, која игра кључну улогу у подстицању емоционалног развоја ученика. Наставници са развијеном емоционалном интелигенцијом не само да боље разумеју и управљају сопственим емоцијама, већ служе и као узор ученицима у томе како се емоционално интелигентно понашати у различитим ситуацијама.

Наставник који је емпатичан, свестан емоционалних потреба својих ученика и уме да остане смирен у изазовним моментима, ствара атмосферу у којој се ученици осећају сигурно, подржано и поштовано. Такво окружење охрабрује ученике да отворено изразе своја осећања, да се суочавају са стресом и да развијају позитивне односе.

Емоционална интелигенција наставника тако постаје модел који ученици опонашају, учећи како да управљају својим емоцијама и да показују поштовање и разумевање према другима. На тај начин, емоционално интелигентан наставник не само да преноси знање, већ активно учествује у формирању емоционално зреле личности својих ученика.

Шта бисте издвојили као најважније из свог досадашњег искуства у разредној настави? Шта бисте прво саветовали младим колегама почетницима?

Двадесет година радим у малој школи у вишеразредном одељењу. Сматрам да рад са малим бројем ученика пружа јединствену прилику наставнику да направи значајну разлику у животима својих ученика. Уз изграђено поверење, прилагођавање наставе и отвореност за нове методе, учитељ им може помоћи да расту и развијају се не само као ученици, већ и као личности.

Колегама који су на почетку каријере поручујем да је наставнички посао пун изазова, али и великих награда. Потребно је време да се науче ефикасне технике управљања разредом и ефикасне методе наставе.

Не смемо да заборавимо да наставнички рад није само преношење знања, већ и стварање сигурног, инспиративног окружења у којем ученици могу да буду најбоља верзија себе. Нека нам ентузијазам, посвећеност и креативност буду водиља у овом важном и лепом позиву.