„Draga učiteljice,
Evo ga opet ono doba godine. Kad treba postići sve što u toku godine zbog obaveza prema deci niste uspeli. Kad treba srediti papirologiju, nadoknaditi propušteno, održati dodatne sastanke s roditeljima, posvetiti se deci koja se, nekako, uvek na kraju školske godine sete da je trebalo da uče ranije. Tu su i roditelji koji se svoje dece sete tek tamo pred zaključivanje ocena – srećno sa njima.
Uglavnom, pritisak je ponovo tu.
Jasno mi je koliko volite svoj posao (jer, to je nešto što može raditi samo onaj ko voli). Jasno mi je i koliko zadovoljstvo taj posao može da donese, kad vidite svoje đake kako rade, uče, grabe napred, a kasnije i zaista postignu uspeh koji je jednim delom sigurno i vaša zasluga. Ipak, dok to ne dođe, tu su svakodnevne obaveze prema deci čiju je pažnju gotovo nemoguće zadržati u ovom periodu godine – kad se budi proleće i svaka travka na igralištu im je zanimljivija od školske klupe.
Postajete umorni. Tu su deca kojoj je potrebna posebna pažnja. Deca koja imaju porodične probleme, pa šta sad raditi s njihovim ocenama? Kako im pomoći, nezavisno od škole? A šta sa onima koji su propustili gradivo i baš sad žele da nadoknade? Ili onima čiji roditelji neumoljivo insistiraju da oni znaju za više od onoga što ste vi ocenili? I šta sa prepametnom decom koju nema ko da podstakne kod kuće? Dopunska nastava, dopunska papirologija, neplanirani roditeljski, otvorena vrata… Dostupnost 24 časa, u nadi da će se javiti roditelj deteta u koje polažete toliko nade, a za koje kod kuće niko nema vremena…
Mogu samo da zamislim koliko je sve to teško…
Verovatno ima i roditelja koji ne komuniciraju, onih koji se večito žale i onih koji smatraju da je obrazovanje njihove dece isključivo vaš posao. A vi se pitate kako je moguće da budu nezainteresovani za sopstveno dete i grdite sebe što dozvoljavate da se sve to odrazi i na vašu porodicu, vaš privatni život…
Znam da ne menja mnogo stvari, ali ja želim da vam kažem – svesna sam svega što radite za moje dete i neizmerno sam vam zahvalna. Vaša uloga u životima moje dece bila je od ogromnog značaja za njihovo obrazovanje i razvoj. Vi ste kod njih podstakli tu unutrašnju želju da uče i postanu bolji. Moja deca su bolji ljudi zato što poznaju vas.
Zbog posla koji neumorno obavljate, pomažete deci da uče i razvijaju svoje umove, šire perspektive i bolje shvate svet u kojem žive. Gradite im svest i savest, istovremeno negujući njihovu prirodnu inteligenciju. Vaš je uticaj nemerljiv. Vaše mesto u životima moje dece je jedno od najvažnijih. Vi ste ti koji odgajate generacije koje će oblikovati našu budućnost.
I dok se probijate kroz ovaj period godine koji sada počinje, pod teretom umora i obaveza, nikad ne zaboravite sve ovo što sam rekla. Od vas zavise naša deca. Vaša dela i vaše reči toliko utiču na njih, da se ponekad zapanjim.
Toga se uvek setite. Setite se i toga da ima mnogo roditelja koji cene ono što radite za njihovu decu.
Jer, vi ste važna karika u životu svakog deteta koje uđe u vašu učionicu. Vaš posao jedan je od najčasnijih na svetu. Hvala vam učiteljice, hvala za sve što činite.
S najdubljim poštovanjem i ogromnom podrškom,
Jedna mama”
I. T.