Министарство просвете Србије најавило је да ће школске управе родитељима школараца проследити упитник у коме ће се тражити одговор на питање да ли ђаци треба од наредне школске године да носе школске униформе или не.
Актуелни министар просвете, Младен Шарчевић, иначе оснивач приватне основне школе „Руђер Бошковић“, најавио је ову акцију одмах по именовању на нову функцију, наглашавајући да је то његова лична иницијатива, али да је подржавају и у Националном просветном савету, а са њом су сагласни и бројни директори школа, као и наставници и психолози.
Није лоше нагласити да ђаци у министровој приватној школи већ носе униформе.
САМА ИДЕЈА НИЈЕ НОВА
Идеја се примењује у бројним школама у свету. Примењивала се и на овим просторима и у 19. веку, и у време СФР Југославије, када су син рудара и син директора формално били исти и када су декларативно имали иста права. Можда је то тако могло у систему који је био мешавина социјализма и комунизма, али та прича никако не пије воду у ери либералног капитализма, када је све подређено његовом величанству долару. Пардон, евру.
Имају школске униформе и својих предности, није да немају. Одећа се чува од прљања, омогућавају лакше уочавање оних који се мувају по школским двориштима и ходницима а да им ту није место, и са те стране би било разумно подржати увођење униформе.
Постоји, међутим, сијасет важнијих проблема којима се неопходно позабавити пре него што на ред дође униформисање ђака.
За почетак би требало радити на едукацији родитеља, који морају да схвате да им је дужност да усађују детету од најранијег детињства радне навике и да их припремају за период у коме ће стицати образовање. Данас је постало потпуно уобичајено да се деци омогућава што је могуће већи комфор, да се инсистира само на правима деце, док се обавезе у потпуности занемарују. То малишане чини лошим ђацима у старту.
НЕОПХОДНА ЈЕ И ПОТПУНА РЕФОРМА ШКОЛСКОГ СИСТЕМА
Наш образовни програм више је него накарадан, и мења се из године у годину, а све зарад штампања нових уџбеника и остваривања огромних зарада. Не може се у просвети променити ништа док се на њено чело не доведе цео тим људи, који ће реформисати програм и који ће се одговорно поставити према образовању деце. Све док је образовни програм подређен дневним политичким интересима владајуће олигархије, ма која да је од опција на власти, дотле децу учимо погрешним стварима, и на погрешан начин. Све док директори школа и наставници и професори морају да воде рачуна о политици, и све док премијери и министри свечано отварају школске wц-е, помака напред нема.
Школска дворишта постала су регуларна продајна места лаких, а све чешће и оних „тежих“, опојних средства. Дрога се дилује или у самом дворишту или у непосредној близини школе, и један школски полицајац просто нема физичких могућности да то промени. Баснословно плаћени видео надзори, које су постављале неке буразерске компаније и за то узеле велике новце, често не раде, па су се дилери дроге – знајући то – одомаћили по српским школама. И баш ништа се не чини да се то промени.
Девојчице у школе долазе обучене као старлете, са пирсинзима у носу, уху, пупку, и ко зна где све, долазе разголићене, напућених усана, са вештачким ноктима, нашминкане, са најновијим моделом мобилног телефона. Дечаци се понашају као да су макрои, узори су им разни академски грађани попут Кристијана Голубовића, а они који изврше насиље над вршњацима или наставницима моментално постају хероји. Систем вредности је, захваљујући медијима – посебно телевизијама са националном фреквенцијом – у потпуности изокренут, и деци су наметнути погрешни параметри.
ПРЕВАРЕ, ПРОСТИТУЦИЈА И ПОРНОГРАФИЈА
Није реткост да родитељи, користећи предности модерне технологије, пишу контролне и писмене задатке уместо својих чеда, па им то шаљу на Вибер, ФБ мессенгер или е-маил, правећи тако од своје деце необразоване дудуке, неспремне на суочавање са животом. Подједнако честа појава је да родитељи долазе у школу да прете наставницима и професорима, не желећи да прихвате чињеницу да им је дете проблематично, или да не учи и да бежи са часова.
(..) Не могу се избројати случајеви када је аматерски порно снимак начињен у школи, за време наставе, постао врућа тема на друштвеним мрежама. Само приватни гинеколози знају колики је пораст прекида трудноће код девојчица у школском узрасту, званична статистика се тим подацима не бави.
У најкраћем, понашање данашњих ђака је најблаже речено скарадно и непримерено, а све полази из куће и последица је изостанка правилног приступа васпитању деце. Када се на то дода недовољна заинтересованост просветних радника, који су дестимулисани малим примањима и лошим односом друштва према њима, лако се може закључити да нам је образовни систем пред колапсом. Пуно је ствари потребно променити да бисмо дошли до фазе када ће нам естетски моменат бити једини проблем у школству. Оставимо увођење школске униформе за то време, и надајмо се да ће оно доћи. Што пре дође, пре ћемо од деце стварати квалитетне људе, уместо што од њих правимо будуће проблематичне момке и девојке.
ПИШЕ: Пеђа Б. Ђуровић
Извор: Колумниста