Мајке које у исхрани својих беба прате савете СЗО и држе се пропоручених табела за увођење чврсте хране, врло често остају збуњене променама које свако следеће истраживање доноси. До пре само пар година препоручивало се да се деци млађој од годину дана не дају алергени попут јаја, кикирикија, јагода. Сада је на снази другачија препорука.
У Јутарњем програму ТВ Прва данас је гостовао професор др Војислав Перишић. Чувени педијатар гастроентеролог и стручњак светског гласа, говорио је управо о увођењу чврсте хране, нарочито алергена у исхрану беба.
Увођење алергена
„Најбољи тренутак за увођење алергена је кад беба наврши четири месеца, а пре него што напуни шест. Ако уводите пре четвртог или после шестог месеца, могућност за развијање алергије је знатно већа. Дакле, намирнице попут јаја, млечних производа, житарица, могу се понудити беби као цео оброк, без потребе за лаганим увођењем.” – каже др Перишић.
У једном од својих интервјуа, говорећи о целијакији, он управо каже да су далеко мање шансе да се она развије код деце којој је глутен понуђен у узрасту од четири месеца.
“Стари педијатри, на пример професор Чупић, он је уводио јаја у исхрану беба од навршеног четвртог месеца. Њагово образложење је било да ко једе жуманце нема анемију. Ове студије су у ствари потврдиле оно што смо ми и раније знали, али смо били веома опрезни”, наглашава професор Перишић.
Кад је беба спремна за чврсту храну
„Одговор на ово питање је једноставан. Оног тренутка кад покаже интересовање за оно што укућани једу и када може да се намести у положај адекватан за храњење. И наравно, када изгуби инстинкт избацивања хране из уста који се обично и губи у узрасту од четири месеца.” – тврди доктор.
Што се тиче алергена, не треба се устручавати ни код беба које имају у породици случајеве алергије на храну. Јер, истраживања су показала да, што касније се алергени уведу, веће су шансе да се алергија развије.
Чиме започети увођење чврсте хране
Доктор је изричито против започињања дохране увођењем пиринчаних кашица које већина педијатара препоручује као прву бебину храну.
„Рећи ћу само кратко – бљак. То не треба да буде прва храна која се даје беби. Треба почињати поврћем, месом, па и житарицама које су присутне у свакодневној исхрани. Такође, оне намирнице које мајка планира прво да уведе беби треба да буду и део њене свакодневне исхране током дојења. Ово како би се беба на те укусе навикла и лакше их прихватила” – каже др Перишић
ГМО у храни за бебе
О генетски модификованој храни, доктор каже да нема никаквих доказа да она нема негативан утицај на људско здравље. И док се јасни научни докази не пронађу и изнесу у јавност, он је изричито против тога да се у исхрани деце користи ГМО.
Приредила: А. Цвјетић