Најчешћа питања која муче маме када увођење хране дође на ред и одговори на њих
1. Шта да беба једе до почетка увођења немлечних намирница?
Мајчино млеко је најбоља храна за бебу – ту нема дилеме!
Ништа боље не постоји за бебу од маминог млека и заиста је немогуће направити истинску замену! Одавно је јасно да је за “непосредно” здравље бебе мамино најбоље, али се све више сазнаје да мајчино млеко има и удаљене повољне ефектне на здравље будућег старијег детета и одраслог човека. На пример, дојене бебе ређе обољевају инфекција дисајних органа, а у каснијем добу ређе добијају дијабетес (шећерну болести).
2. Ако мама не може да доји може ли беба у првих 6 месеци да почне да пије кравље млеко?
НИКАКО не треба беби давати кравље млеко!
Кравље млеко НИЈЕ храна за бебу – ту такође нема дилеме!
Беба напросто није спремна за кравље млеко које нема ни приближно исти састав као мамино: има превише протеина, који су потпуно НЕПРИКЛАДНИ за бебу (па могу изазвати алергије и бројне друге проблеме), превише минералних материја (које оптерећују бебине незреле бубреге), НЕ садржи гвожђе, које је важно за добру крвну слику), али садржи превише соли које ометају преузимање гвожђа из хране (што доводи до анемије – малокрвности), има превише нездравих масноћа, а премало здравих…превише је несумњиво доказаних лоших ефеката крављег млека на бебино здравље – зато га напросто НЕ треба давати!
Кад мама не може да доји бебу из објективних разлога (који су срећом веома ретки) беба мора да се храни млечним формулама! Оне нису замена за мајчино млеко, али су неупоредиво боља храна за мале бебе од крављег млека!
3. Када почети са увођењем немлечне хране?
Првих шест месеци је резервисано за дојење!
Ако беба само сиса (а то је најбоље) онда је мамино “закон” у првих пола године бебиног живота!
То су потврдила бројна озбиљне медицинска истраживања, па је “ексклузивно” дојење у првих шест месеци званична препорука Светске здравствене организације и већине педијатријских удружења широм света.
Ипак, свака беба је “прича за себе” зато се сва правила увођења немлечних намирница морају прихватити условно! Има беба које су веома напредне, погледом траже све што једу старији, као да каже “хоћу још нешто осим маминог млека”. Такве бебе могу кренути са намлечним намирницама и са 5 месеци, али НИКАДА пре пуна 4 месеца. Ту одлуку треба да донесе педијатар који прати бебу и најбоље процењује бебину спремност за увођење немлечних намирница!
4. Житарице или воће – шта је боље за сами почетак исхране бебе немлечним намирницама?
Ту су се до пре пар деценија помало “ломила копља”, али је већини педијатра и нутрициониста ближе увођењу житарица као прве немлечне хране коју беба треба да проба.
За то постоји неколико добрих разлога, али је свакако један лако разумљив: најбоље је комбиновати носи укус са већ познатим укусом – мамино млеко је добро познат и омиљени укус, а житарице су нови који се сјајно комбинује са маминим млеком!
5. Које житарице дати прво?
Једна беба брзо заволи пириначну кашицу, а другој више прија кашица на бази кукурузног брашна. Неке бебе су пробирачи, а неке скоро све радо једу. Има беба којима тешко пада одвајање од млека, а неке једва чекају немлечне оброке.
Праћење реакције бебе је најважнији водич за ширење спектра немлечних намирница.
6. Када је најбоље дати први оброк са житарицама – за доручак или вечеру?
Важно је знати да први оброци са житарицама НЕМАЈУ циљ да “наједу бебу” већ да бебу упознају са новим укусом и новом храном!
Свакако је важно испратити реакцију беба на нову намирницу, па за почетак, предност дајемо јутарњем оброку.
7. Да ли житарице које садрже млечну формулу могу да се дају бебама које само сисају?
НЕМА потребе да се беби која искључиво сиса дају кашице које садрже млечну (адаптирану) формулу!
Зашто би беба која добија најбоље млеко које постоји – мамино, уносило неко друго! Зато је добро користити житарице које НЕ садрже адаптирано млеко у свом саставу! Оне се спремају са мајчиним млеком, па беба тако спремљене житарице одлично прима, а нежељене реакције су далеко ређе! Јесте да мама треба да се измузе, али је то мала “мука” према користи које мамино млеко пружа беби!
8. Кад беба лепо прихвати немлечне намирнице, да ли је добро пожурити са новим?
Нема журбе кад се уводи немлечна храна!
Цео живот је пред бебом, па је времена на за увођење немлечне хране на претек!
Будите стрпљиви, па ако беба окреће главу и неће нешто да проба, сачекајте мало па пробајте опет. Ако ни тад неће, оставите ово и сутрадан пробајте опет исто, а ако опет одбија барем неколико недеља не покушавајте са овом “мрском” намирницом. Пробајте нешто друго. Јесте понекад досадно, али је стрпљење неопходно кад се беби дају немлечни оброци.
Такође је вома важно поштовати једно од основних правила: НИКАД се истовремено не уводе две нове намирнице! Да би се проценила бебина реакција на неку храну, увек треба нову намирницу оставити “саму” барем три до пет дана! Можете је комбиновати са старим, провереним, али НИКАКО две нове истовремено. Тако ћете лако утврдити шта беби прија, а шта не треба давати.
9. Како видети да нека намирница смета детету или прави алергију?
После првих оброка се може релативно брзо и лако проценити има ли неподношења или алергије: црвенило око усана, ређе оток усница, осип по кожи, пролив, изражена надутост, нервоза брзо после оброка… се некада могу јавити убрзо после давања оброка, или у првим данима од увођења житарица. Ово су знаци неподношења или алергије на неку нову намирницу.
10. Да ли је окретање главе знак неподношења неке немлечне намирнице?
Окретање главе од кашичице НИЈЕ знак неподношења оброка већ напросто јасна порука бебе да у том тренутку НИЈЕ раположена за јело!
Зато сачекајте, будите стрпљиви, па касније (или сутрадан) пробајте поново.
11. У којој храни има највише гвожђа?
Месо је ипак најбољи извор природног гвожђа!
Пре неколико деценија је жуманце био први оброк који је беби обезбеђивао гвожђе. Одавно је месо преузело примат из једног једноставног разлога! Показало се да беба лакше користи (“вари”) гвожђе из меса, а са друге стране алергијски потенцијал жуманцета је већи, па је и ризик од алергије већи.
Зато је, после шест пуних месеци, месо главни “гарант” добре “крвне слике”!
12. Треба ли пожурити са увођењем глутена?
Око глутена се и даље воде расправе међу стручњацима!
Једни су за рестриктиван приступ и забрану глутена бебама у првој годинии, а други би глутен давали одмах од седмог месеца, под условом да у породици нема проблема са глутеном, а има и нових ставова који сматрају да рано увођење може чак и помоћи беби!
Имајући у виду да неподношење глутена може изазвати глутенску ентеропатију – озбиљну болест црева, која може бити веома подмукла и незгодна, већина се ипак слаже да са глутеном треба бити опрезан. Зато је некако рационално рећи да треба сачекати да беба напуни 8-9 месеци па да крене са житарицама које садрже глутен. Ни ово није баш стриктна препорука, али је прилично рационална.
13. Шта се не сме давати беби у првој години?
Јагодичасто (и бобичасто) воће, беланце и мед (и производи од на бази меда) не треба давати до првог рођендана.
Исто важи и за кравље млеко – НЕ треба га давати у првој години живота!
14. Које намирнице треба опрезно давати у првој години живота?
Поморанџе и мандарине (“цитрусно воће”) понекад може изазвати рану алергију или неподношење, па треба сачекати девети месец. Лимун НИЈЕ добар извор витамина Ц (то је заблуда) па лимунаду оставите за другу годину живота. Цеђена поморанџа (прво разблажена, а касније без додатка воде) је “закон” у сваком погледу!
Јогурт треба давати веома опрезно, чак и код деце која у породици немају податак о алергија на кравље млеко! Крупни протеини крављег млека имају огроман алергијски потенцијал и могу направити проблеме беби, некада у првим данима после давања, а некада подмукло, недељама и месецима од почетка уношења у бебин организам. Зато су званичне препоруке помало стриктне – у првој години не треба давати кравље млеко! Мамино је и даље најбоље за бебу, а ако мама не може да доји, млечне (адаптиране) формуле су алтернатива.
Код напредних беба, које немају алергије у породици, а баш лепо једу, јогурт се опрезно може дати после навршених 10 месеци.
Извор: Бебац