Najčešća pitanja koja muče mame kada uvođenje hrane dođe na red i odgovori na njih
1. Šta da beba jede do početka uvođenja nemlečnih namirnica?
Majčino mleko je najbolja hrana za bebu – tu nema dileme!
Ništa bolje ne postoji za bebu od maminog mleka i zaista je nemoguće napraviti istinsku zamenu! Odavno je jasno da je za “neposredno” zdravlje bebe mamino najbolje, ali se sve više saznaje da majčino mleko ima i udaljene povoljne efektne na zdravlje budućeg starijeg deteta i odraslog čoveka. Na primer, dojene bebe ređe oboljevaju infekcija disajnih organa, a u kasnijem dobu ređe dobijaju dijabetes (šećernu bolesti).
2. Ako mama ne može da doji može li beba u prvih 6 meseci da počne da pije kravlje mleko?
NIKAKO ne treba bebi davati kravlje mleko!
Kravlje mleko NIJE hrana za bebu – tu takođe nema dileme!
Beba naprosto nije spremna za kravlje mleko koje nema ni približno isti sastav kao mamino: ima previše proteina, koji su potpuno NEPRIKLADNI za bebu (pa mogu izazvati alergije i brojne druge probleme), previše mineralnih materija (koje opterećuju bebine nezrele bubrege), NE sadrži gvožđe, koje je važno za dobru krvnu sliku), ali sadrži previše soli koje ometaju preuzimanje gvožđa iz hrane (što dovodi do anemije – malokrvnosti), ima previše nezdravih masnoća, a premalo zdravih…previše je nesumnjivo dokazanih loših efekata kravljeg mleka na bebino zdravlje – zato ga naprosto NE treba davati!
Kad mama ne može da doji bebu iz objektivnih razloga (koji su srećom veoma retki) beba mora da se hrani mlečnim formulama! One nisu zamena za majčino mleko, ali su neuporedivo bolja hrana za male bebe od kravljeg mleka!
3. Kada početi sa uvođenjem nemlečne hrane?
Prvih šest meseci je rezervisano za dojenje!
Ako beba samo sisa (a to je najbolje) onda je mamino “zakon” u prvih pola godine bebinog života!
To su potvrdila brojna ozbiljne medicinska istraživanja, pa je “ekskluzivno” dojenje u prvih šest meseci zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja širom sveta.
Ipak, svaka beba je “priča za sebe” zato se sva pravila uvođenja nemlečnih namirnica moraju prihvatiti uslovno! Ima beba koje su veoma napredne, pogledom traže sve što jedu stariji, kao da kaže “hoću još nešto osim maminog mleka”. Takve bebe mogu krenuti sa namlečnim namirnicama i sa 5 meseci, ali NIKADA pre puna 4 meseca. Tu odluku treba da donese pedijatar koji prati bebu i najbolje procenjuje bebinu spremnost za uvođenje nemlečnih namirnica!
4. Žitarice ili voće – šta je bolje za sami početak ishrane bebe nemlečnim namirnicama?
Tu su se do pre par decenija pomalo “lomila koplja”, ali je većini pedijatra i nutricionista bliže uvođenju žitarica kao prve nemlečne hrane koju beba treba da proba.
Za to postoji nekoliko dobrih razloga, ali je svakako jedan lako razumljiv: najbolje je kombinovati nosi ukus sa već poznatim ukusom – mamino mleko je dobro poznat i omiljeni ukus, a žitarice su novi koji se sjajno kombinuje sa maminim mlekom!
5. Koje žitarice dati prvo?
Jedna beba brzo zavoli pirinačnu kašicu, a drugoj više prija kašica na bazi kukuruznog brašna. Neke bebe su probirači, a neke skoro sve rado jedu. Ima beba kojima teško pada odvajanje od mleka, a neke jedva čekaju nemlečne obroke.
Praćenje reakcije bebe je najvažniji vodič za širenje spektra nemlečnih namirnica.
6. Kada je najbolje dati prvi obrok sa žitaricama – za doručak ili večeru?
Važno je znati da prvi obroci sa žitaricama NEMAJU cilj da “najedu bebu” već da bebu upoznaju sa novim ukusom i novom hranom!
Svakako je važno ispratiti reakciju beba na novu namirnicu, pa za početak, prednost dajemo jutarnjem obroku.
7. Da li žitarice koje sadrže mlečnu formulu mogu da se daju bebama koje samo sisaju?
NEMA potrebe da se bebi koja isključivo sisa daju kašice koje sadrže mlečnu (adaptiranu) formulu!
Zašto bi beba koja dobija najbolje mleko koje postoji – mamino, unosilo neko drugo! Zato je dobro koristiti žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu! One se spremaju sa majčinim mlekom, pa beba tako spremljene žitarice odlično prima, a neželjene reakcije su daleko ređe! Jeste da mama treba da se izmuze, ali je to mala “muka” prema koristi koje mamino mleko pruža bebi!
8. Kad beba lepo prihvati nemlečne namirnice, da li je dobro požuriti sa novim?
Nema žurbe kad se uvodi nemlečna hrana!
Ceo život je pred bebom, pa je vremena na za uvođenje nemlečne hrane na pretek!
Budite strpljivi, pa ako beba okreće glavu i neće nešto da proba, sačekajte malo pa probajte opet. Ako ni tad neće, ostavite ovo i sutradan probajte opet isto, a ako opet odbija barem nekoliko nedelja ne pokušavajte sa ovom “mrskom” namirnicom. Probajte nešto drugo. Jeste ponekad dosadno, ali je strpljenje neophodno kad se bebi daju nemlečni obroci.
Takođe je voma važno poštovati jedno od osnovnih pravila: NIKAD se istovremeno ne uvode dve nove namirnice! Da bi se procenila bebina reakcija na neku hranu, uvek treba novu namirnicu ostaviti “samu” barem tri do pet dana! Možete je kombinovati sa starim, proverenim, ali NIKAKO dve nove istovremeno. Tako ćete lako utvrditi šta bebi prija, a šta ne treba davati.
9. Kako videti da neka namirnica smeta detetu ili pravi alergiju?
Posle prvih obroka se može relativno brzo i lako proceniti ima li nepodnošenja ili alergije: crvenilo oko usana, ređe otok usnica, osip po koži, proliv, izražena nadutost, nervoza brzo posle obroka… se nekada mogu javiti ubrzo posle davanja obroka, ili u prvim danima od uvođenja žitarica. Ovo su znaci nepodnošenja ili alergije na neku novu namirnicu.
10. Da li je okretanje glave znak nepodnošenja neke nemlečne namirnice?
Okretanje glave od kašičice NIJE znak nepodnošenja obroka već naprosto jasna poruka bebe da u tom trenutku NIJE rapoložena za jelo!
Zato sačekajte, budite strpljivi, pa kasnije (ili sutradan) probajte ponovo.
11. U kojoj hrani ima najviše gvožđa?
Meso je ipak najbolji izvor prirodnog gvožđa!
Pre nekoliko decenija je žumance bio prvi obrok koji je bebi obezbeđivao gvožđe. Odavno je meso preuzelo primat iz jednog jednostavnog razloga! Pokazalo se da beba lakše koristi (“vari”) gvožđe iz mesa, a sa druge strane alergijski potencijal žumanceta je veći, pa je i rizik od alergije veći.
Zato je, posle šest punih meseci, meso glavni “garant” dobre “krvne slike”!
12. Treba li požuriti sa uvođenjem glutena?
Oko glutena se i dalje vode rasprave među stručnjacima!
Jedni su za restriktivan pristup i zabranu glutena bebama u prvoj godinii, a drugi bi gluten davali odmah od sedmog meseca, pod uslovom da u porodici nema problema sa glutenom, a ima i novih stavova koji smatraju da rano uvođenje može čak i pomoći bebi!
Imajući u vidu da nepodnošenje glutena može izazvati glutensku enteropatiju – ozbiljnu bolest creva, koja može biti veoma podmukla i nezgodna, većina se ipak slaže da sa glutenom treba biti oprezan. Zato je nekako racionalno reći da treba sačekati da beba napuni 8-9 meseci pa da krene sa žitaricama koje sadrže gluten. Ni ovo nije baš striktna preporuka, ali je prilično racionalna.
13. Šta se ne sme davati bebi u prvoj godini?
Jagodičasto (i bobičasto) voće, belance i med (i proizvodi od na bazi meda) ne treba davati do prvog rođendana.
Isto važi i za kravlje mleko – NE treba ga davati u prvoj godini života!
14. Koje namirnice treba oprezno davati u prvoj godini života?
Pomorandže i mandarine (“citrusno voće”) ponekad može izazvati ranu alergiju ili nepodnošenje, pa treba sačekati deveti mesec. Limun NIJE dobar izvor vitamina C (to je zabluda) pa limunadu ostavite za drugu godinu života. Ceđena pomorandža (prvo razblažena, a kasnije bez dodatka vode) je “zakon” u svakom pogledu!
Jogurt treba davati veoma oprezno, čak i kod dece koja u porodici nemaju podatak o alergija na kravlje mleko! Krupni proteini kravljeg mleka imaju ogroman alergijski potencijal i mogu napraviti probleme bebi, nekada u prvim danima posle davanja, a nekada podmuklo, nedeljama i mesecima od početka unošenja u bebin organizam. Zato su zvanične preporuke pomalo striktne – u prvoj godini ne treba davati kravlje mleko! Mamino je i dalje najbolje za bebu, a ako mama ne može da doji, mlečne (adaptirane) formule su alternativa.
Kod naprednih beba, koje nemaju alergije u porodici, a baš lepo jedu, jogurt se oprezno može dati posle navršenih 10 meseci.
Izvor: Bebac