Vladeta Jerotić je istaknuti srpski lekar, psihijatar, književnik i akademik, koji je stekao veliku popularnost u našem narodu, pre svega zato što o teškim temama i životnoj filozifiji, priča jednostavnim jezikom koji je svima razumljiv. Ovo su neke od njegovih izreka, koje podstiču čoveka na preispitivanje:
1. Razlikujmo ljubopitljivost od radoznalosti. Roditeljima valja skrenuti pažnju: nemojmo od inteligentnog deteta sa prirodnom radoznalošću praviti malograđanina ljubopitljivog u odnosu na to šta je u supi suseda. Strogo razlikovati te dve stvari.
2. Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i opraštati mu. Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, potstaknuti ćemo ga da bude onakav kakav može biti.
3. Nije preterano smatrati da je najveća nesreća za ljude i ovu planetu na kojoj žive katkad potpuna, katkad delimična nesposobnost jednog velikog broja ljudi kako bi voleli. Isto tako ne izgleda mi nimalo preterana misao da se čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju pre svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju voleti.
4. Velika je to veština umeti razgovarati s čovekom.
5. Samo je čovek taj koji ne oprašta ni sebi ni drugima, nego traži osvetu, bilo agresijom kažnjavajući druge, često nevine ljude i narode, bilo danas sve češće, kažnjavajući samog sebe, navlačeći na sebe nesvesno sve moguće psihosomatske bolesti, alkohol i drogu, obolevajući od depresije i dovodeći sebe do samoubistva.
6. Većina ljudi se pokorava zabranama, pre svega onim spoljašnjim, i to samo dok je pod prinudom, i dok se plaši. One unutrašnje zabrane teško ko uspeva realizovati.
7. Sva dostignuća moderne tehnike, kao i moderne medicine, učinila su život, a sigurno i smrt, težim i mučnijim. Samo “volja za smisao” može nas učiniti odgovornim i tada tek spremnim pomoći i sebi i društvu.
8. Svaki čovek ima jednu ili više “slepih mrlja” u sebi, i to upravo za one strane svoje ličnosti koje su bitne za ličnost, a koje on upravo ne želi videti i prihvati kao deo sebe.
9. Moć vladanja nad drugim neodoljiva je slast tamne strane čovekovog bića.
10. U samoći čoveku se otvara put u vlastitu dubinu, i ako on uspe sići u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imat će otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti.
11.Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmenjiva sumorna boginja, pratilja našeg bića.