Ono što ljudi generalno razumeju jeste da samo donošenje novog života znači i veliku iscrpljenost i promenu. Svi koji imaju malu decu znaju koliko su često čuli pitanje: „A kako spava noću?” Ako odgovorite da spava dobro, svi misle da je to dovoljno da biste bili odmorni. Ali, ono što svaki roditelj zna, jeste da od trenutka kad se dete rodi, više se nikad ništa neće vratiti na staro. Evo i zašto…
Nikad više roditelji neće prespavati celu noć. Nikad. Više. Ovde mislimo na spavanje u kontinuitetu duže od tri-četiri sata. Ako se dete ne probudi i ne zaplače, probudiće se roditelj da proveri zašto se dete nije probudilo i zaplakalo. Da li je sve u redu? Da li normalno diše? Priđu bebi, osluškuju je u blagoj panici sve dok konačno ne čuju ravnomerne uzdahe. A onda više nema spavanja jer, ili su se toliko prepali da ne mogu da se smire, ili su probudili bebu.
Kako deca rastu, roditelji se i dalje bude na svaki šum misleći da nešto nije u redu s bebom. Kad još malo porastu, taman pomislite da je došao trenutak da spavaju normalno, ali ne lezi vraže. Sad su žedni, za dva sata im se, normalno, piški. Ili su se već upiškili u krevet. Ili su ružno sanjali pa ne mogu da se smire.
Možda postoji mali predah u periodu osnovne škole. A onda dete počne da izlazi. Šta mislite, kako spava roditelj koji je pustio dete sa društvom u grad (a u gradu se svašta dešava, posebno ako posmatrate iz ugla roditelja)? Ili, ako deca odu da studiraju u drugi grad, ima li tog roditelja koji spava kao jagnje ako mu je dete stotinama kilometara daleko?
Nema odmora! Osim, možda, u toaletu. Pre neki dan mi je prijateljica poslala svoj novi broj telefona u poruci. Mislim da sam deset puta bezuspešno pokušala da ga memorišem dok su mi deca lupkala po ekranu i vukla me za rukav. Na kraju sam odustala. Ljudi ne shvataju da roditelji bukvalno nemaju vremena da memorišu novi broj telefona ili odgovore na običnu poruku. Možda samo kad odu u toalet. A možda ni tad, jer, znate, deca i tu vole da vam prave društvo…
Nema slobodnih dana. Ne kažem ja da su samo roditelji ti koji su zauzeti i da ostali ništa ne rade. Postoji milion stvari kojima možeš biti okupiran i deca su samo jena od njih. Ali, kad nemate decu, možete dobiti slobodan dan. Ili bolovanje. Za roditelje, grip je skoro pa smak sveta. Oni nemaju pravo da budu bolesni. Veš mora biti čist, hrana mora biti pripremljena, deci je potrebna ljubav i kad ste bolesni.
Moraju da rade sto stvari istovremeno. Dok supa kipi, jedno dete je srušilo vazu sa cvećem, drugo se penje na regal. Kad mislite da ste sve rešila i vratite se nazad u kuhinju, čujete još milion beskonačnih: „Mama, mama, mama…” a kad servirate ručak: „Zašto? Zašto? Zašto?” ili „Ali ja hoću još supeee!” iako je tanjir i dalje pun… Ne, ovo nisu nevaspitana deca. Ovo su samo DECA.
Ah, da, tu je i to divno čišćenje koje nikad ne prestaje. Bilo da su haos napravila deca ili njihov tata…
Ponekad moraju da ostanu budni do dva ujutru, ako žele da provedu vreme zajedno. Znate, i bračni parovi koji imaju decu žele da provedu koji trenutak zajedno, nasamo. Ne žele da izgube komunikaciju. Dok smeste decu u krevet, sklone zaostali haos, istuširaju se i sipaju po čašu vina, verovatno je već ponoć. A onda, film i neko jeftino vinu deluju kao zalazak sunca na Havajima uz koktele. Tiho je (ako se niko ne probudi), smirujuće i neophodno ako želite da sačuvate brak. Vredno je par sati sna manje, a i ko ima danas para da plaća skupe razvode i alimentacije uzrokovane nedostatkom komunikacije…
I u fizičkom smislu… Ne bih sad počinjala o tome šta trudnoća uradi telu. Pričam isključivo o periodu nakon što beba zakmeči prvi put. Podigni, spusti, podigni spusti, dohvati, nosi na krkače, ajmo điha điha, podigni kolica, spusti kolica, kuvaj s jednim detetom u ruci a drugim koje se zakačilo za pantalone… Roditelji nemaju mnogo šanse da dočekaju starost bez ikakvih problema sa kičmom.
Stres dobija novu dimenziju. Nikad pre nego što ste postali roditelj niste bili pod tolikim, neprekidnim stresom. Zašto toliko plače? Da li ga nešto boli? Kakva mu je ovo gromuljica ovde? Zašto je tako mršav? Vidi kako je bled. A silasci niz stepenice, penjanje u parkiću i spuštanje niz tobogan u očima roditelja izgledaju kao najopasnije cirkuske akrobacije. Svaka od njih zaustavi disanje na nekoliko trenutaka. A da ne pričamo o onim trenucima kad je ZAMALO udario okom u ivicu stola. Svedočiti svim tim ZAMALO padovima i udarcima je iscrpljujuće. Nove bore i sede, posle nekog vremena, roditelj prestaju da primećuju.
Roditelji su toliko umorni da, ponekad, kad deca spavaju, oni legnu u tišini i gledaju nepomično u jednu tačku. Ali, čak i tad, oni su bezgranično srećni. Samo su suviše umorni da bi se nasmešili…
A. C.