Tokom odrastanja, mnogi od nas slušali su onu čuvenu rečenicu: „Pojedi sve iz tanjira!“ To dobronamerno uputstvo dugo se smatralo zlatnim pravilom roditeljstva. Međutim, savremena nutricionistička istraživanja i pedijatrijska praksa pokazuju da je ovaj pristup često kontraproduktivan. Umesto da podstakne zdrave navike, on može da dovede do nezadovoljstva hranom, gubitka sposobnosti prepoznavanja prirodnih signala gladi i sitosti, pa čak i do dugoročnih problema sa ishranom.
Zašto stari savet više ne važi?
Svaki čovek, bez obzira na uzrast, ima sopstveni unutrašnji „merač“ gladi i sitosti. Kada dete jede dok nije gladno, samo da bi ispunilo očekivanje roditelja, polako gubi vezu sa tim prirodnim signalima. To može dovesti do prejedanja i otežati regulaciju unosa hrane kasnije tokom života.
Cilj nije da dete pojede određenu količinu hrane koju je neko stariji odredio, već da nauči da sluša svoje telo.
Šta raditi umesto toga?
Savremeni pristup ishrani dece temelji se na poverenju i ravnoteži. Ovde su ključni saveti stručnjaka:
1. Podelite odgovornost. Roditelji su odgovorni za to ŠTA, KADA i GDE dete jede. Oni odlučuju koja će hrana biti na stolu i obezbeđuju redovne obroke i užine. Dete je odgovorno za to KOLIKO će pojesti i DA LI će uopšte jesti. Na ovaj način, poštujete njegov apetit i izbore.
2. Ponudite izbor unutar zdravih okvira. Umesto naredbe: „Moraš da pojedeš brokoli“, ponudite više opcija: „Želiš li brokoli ili šargarepu uz glavno jelo?“. Time dajete detetu osećaj kontrole, što smanjuje otpor i podstiče saradnju.
3. Vodite računa o veličini porcija. Dečji stomak je mnogo manji od našeg. Počnite sa manjim porcijama. Ako dete pojede i zatraži još, lako možete dodati. Velika količina hrane na tanjiru može biti zastrašujuća i demotivišuća.
4. Fokusirajte se na kvalitet i raznovrsnost. Važnije je da obrok sadrži različite grupe namirnica (proteine, ugljene hidrate, zdrave masti, povrće) nego da se pojede sve što je na tanjiru. Ponekad će dete pojesti samo meso i pirinač, a drugi put samo povrće. Dugoročno gledano, to doprinosi uravnoteženoj ishrani.
5. Napravite od obroka prijatan trenutak. Stres, pritisak i svađe za stolom negativno utiču na ishranu. Kada je atmosfera opuštena, a pažnja usmerena na razgovor i zajedništvo, dete će imati pozitivniju vezu s hranom. Zato je dobro da isključite televizor i sklonite telefone.
6. Budite strpljivi sa izbirljivom decom. Odbijanje određenih namirnica je normalna pojava u dečjem razvoju. Nastavite da nudite različite vrste povrća i voća na pozitivan način, bez primoravanja. Ponekad je potrebno i preko 10 puta ponuditi namirnicu da bi dete prihvatilo novi ukus. Ako neko povrće ne prolazi, pokušajte drugačiji način pripreme – pečeno umesto kuvanog, u sosu umesto samostalno.
7. Uključite decu u pripremu hrane. Kada pere, meša ili seče (uz nadzor) namirnice, dete razvija znatiželju i ponos za pripremljen obrok. Mnogo je veća verovatnoća da će probati jelo u čijoj je pripremi učestvovalo, a istovremeno, na taj način kuhinja postaje prostor za učenje i igru.
Važno je promeniti fokus
Umesto na prazan tanjir, fokusirajte se na građenje pozitivnig odnosa prema hrani. Podstaknite radoznalost, nudite raznovrsnu i šarenu hranu i verujte sposobnosti svog deteta da zna koliko mu je potrebno. Cilj nije „prazan tanjir“ već zadovoljno i zdravo dete koje sluša svoje telo i uživa u raznovrsnoj hrani.
Izgradnja zdravih navika nije jednostavna, ali je sve lakše uz adekvatnu podršku. Zato je kompanija Nestlé pokrenula kampanju „Aplauz za šampione roditeljstva“, kako bi, kroz praktične savete i razbijanje ustaljenih mitova u ishrani, pomogla roditeljima da razviju zdrave navike kod dece. Kampanja je deo globalne inicijative „Nestlé For Healthier Kids“, koja se lokalno sprovodi i kroz program „ZdravoRastimo“ već 15 godina u osnovnim školama širom Srbije. Cilj programa je da, kroz kombinaciju interaktivnih radionica i modernih digitalnih sadržaja, edukuje decu o zdravoj ishrani i važnosti fizičke aktivnosti za pravilan rast i razvoj, a do sada je kroz edukaciju prošlo više od 250 hiljada osnovaca.