Након што је 1957. године примио Нобелову награду за књижевност, Албер Ками је свом учитељу написао писмо у ком му се захваљује.
Албер Ками (1913-1960) француски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године, одрастао је у сиромашној француској породици у Алжиру. Отац му је погинуо у бици на Марни, те је његова неписмена и делимично глува мајка морала своју децу да одгаја сама, како је знала и умела.Албер је себе нашао у школи. Огромну помоц́ и велики утицај на формирање овог сиромашног дечака имао је његов учитељ Луј Жермен. Он му је несебично помогао, а дечак је, поставши писац овенчан Нобеловом наградом за књижевност, знао коме треба да се захвали.
„19. новембар 1957.
Драги господине Жермен,
Сачекао сам да се комешање које се ових дана подигло око мене мало смири пре него што Вам се обратим из дубине душе. Управо ми је додељена исувише велика част, част коју нити сам тражио нити јој тежио.
Али када сам чуо вест, моја прва мисао, након моје мајке, били сте Ви. Без Вас, без те брижне руке коју сте пружили малом сиромашном детету какво сам ја био, без Вашег подучавања и примера, ништа од овога се не би десило.
Не полажем превише на овакву врсту части. Али она ми макар даје прилику да Вам кажем шта сте били и шта сте још увек за мене, и да Вас уверим да Ваш труд, Ваш рад и великодушно срце које сте у њих унели још увек живе у једном од Ваших малих ђака који, упркос годинама, никада није престао да буде Ваш захвалан ученик.
Грлим Вас свом снагом.
Албер Ками “
Извор: family.rs