Francuski filozof i humanista Žan Žak Ruso koji se smatra najuticajnijim misliocem i teoretičarem u doba prosvetiteljstva svoje pedagoškle poglede izlaže u svom najznačajnijem delu, Emil ili o vaspitanju, napisanom 1762. godine, u kome kritikuje veoma oštro tadašnji vaspitni sistem. On iznosi svoje ideje i shvatanja o vaspitanju, određujući čoveka, dete, prirodno biće, kao osnovno polazište, kriterijum, i meru koja je najznačajnija u vaspitanju.
U delu Emil ili o vaspitanju, Žan Žak Ruso naglašava značaj vaspitanja: „Biljke se oplemenjuju negovanjem, a ljudi vaspitanjem. Kada bi se čovek rodio veliki i snažan, njegov bi mu rast i snaga bili sve dotle beskorisni dok ne bi naučio njima da se služi; oni bi mu, štaviše, bili škodljivi, jer bi sprečavali druge da misle kako će mu pomoći; i prepušten sam sebi umro bi u bedi pre nego što bi poznao svoje potrebe.“
Žan Žak Ruso ističe nekoliko principa na kojima zasniva svoju pedagogiju.
Osnovni princip vaspitanja je princip prirodnosti, kojim se naglašava poštovanje prirode deteta, njegovih urođenih potencijala i sposobnosti. Karakteristike dečje prirode su urođene, univerzalne dobre osobine, koje su svojstvene svakom čoveku. Pošto svako dete nosi u sebi vrline koje se izražavaju na razne, individualne načine, treba ih otkriti, probuditi i razvijati. Iz principa prirodnosti Ruso izvodi princip slobode, princip ljubavi, princip aktivnosti i princip uvažavanja ličnosti deteta (uzrasnih i individualnih).
Žan Žak Ruso ističe posebno veliki značaj radnog vaspitanja. Po njemu čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof.
Prvi vaspitni postupci, po Žan Žak Rusou treba da budu samo posmatranje i pružanje prilike detetu da pokaže prirodu koju nosi u sebi. Kada upozna prirodu deteta, vaspitač može da predlaže konkretne vaspitne postupke usklađene sa njom. Pri tome Ruso naglašava značaj ličnog primera vaspitača: „Pre nego što rešite da budete vaspitač, setite se, da je potrebno da i sami budete čovek, da dajete primer na koji se treba ugledati.“
Izvor: artnit.net