Žan Žak Ruso: Osnovni princip vaspitanja

13 maja, 2016

Francuski filozof i humanista Žan Žak Ruso koji se smatra najuticajnijim misliocem i teoretičarem u doba prosvetiteljstva svoje pedagoškle poglede izlaže u svom najznačajnijem delu, Emil ili o vaspitanju, napisanom 1762. godine, u kome kritikuje veoma oštro tadašnji vaspitni sistem. On iznosi svoje ideje i shvatanja o vaspitanju, određujući čoveka, dete, prirodno biće, kao osnovno polazište, kriterijum, i meru koja je najznačajnija u vaspitanju.
deca
U delu Emil ili o vaspitanju, Žan Žak Ruso naglašava značaj vaspitanja: “Biljke se oplemenjuju negovanjem, a ljudi vaspitanjem. Kada bi se čovek rodio veliki i snažan, njegov bi mu rast i snaga bili sve dotle beskorisni dok ne bi naučio njima da se služi; oni bi mu, štaviše, bili škodljivi, jer bi sprečavali druge da misle kako će mu pomoći; i prepušten sam sebi umro bi u bedi pre nego što bi poznao svoje potrebe.”
Žan Žak Ruso ističe nekoliko principa na kojima zasniva svoju pedagogiju.
Osnovni princip vaspitanja je princip prirodnosti, kojim se naglašava poštovanje prirode deteta, njegovih urođenih potencijala i sposobnosti. Karakteristike dečje prirode su urođene, univerzalne dobre osobine, koje su svojstvene svakom čoveku. Pošto svako dete nosi u sebi vrline koje se izražavaju na razne, individualne načine, treba ih otkriti, probuditi i razvijati. Iz principa prirodnosti Ruso izvodi princip slobode, princip ljubavi, princip aktivnosti i princip uvažavanja ličnosti deteta (uzrasnih i individualnih).
Žan Žak Ruso ističe posebno veliki značaj radnog vaspitanja. Po njemu čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof.
Prvi vaspitni postupci, po Žan Žak Rusou treba da budu samo posmatranje i pružanje prilike detetu da pokaže prirodu koju nosi u sebi. Kada upozna prirodu deteta, vaspitač može da predlaže konkretne vaspitne postupke usklađene sa njom. Pri tome Ruso naglašava značaj ličnog primera vaspitača: “Pre nego što rešite da budete vaspitač, setite se, da je potrebno da i sami budete čovek, da dajete primer na koji se treba ugledati.”
 
Izvor: artnit.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Žan Žak Ruso: Osnovni princip vaspitanja"

  1. 2M kaže:

    ŽAN ŽAK RUSO
    Rođen 28. juna 1712. godine u Ženevi, u protestantskoj porodici, rano je ostao bez majke, a otac ga je napustio kad mu je bilo 10 godina. Njegovi počeci bili su teški: česte promene prebivališta, bekstva, preobraćanje u katoličku veru, lutanja pešice. Kada se 1731. godine vratio kod gospođe De Varen koja ga je već ranije prihvatila, proveo je u Šarmetama pet najprijatnijih i najmirnijih godina života. Pao je u nemilost 1738. godine, jedno vreme je bio privatni učitelj kod gospodina De Mablija u Lionu, a zatim odlazi u Pariz (1741) pošto je razradio sistem notiranja koji Akademija odbija. U Veneciju odlazi 1743, ali se vraća u Pariz (1744) gde započinje dugu vezu sa služavkom Terezom Levaser. Ona mu je rodila petoro dece koja će sva biti ostavljena u sirotištu. Zapažen zahvaljujući operi “Galantne muze” (1745), na molbu prijatelja Didroa piše članke o muzici za “Enciklopediju”.
    Ovo kratkotrajno prijateljstvo se ubrzo pretvara u mržnju, počev od “Pisma Dalamberu o predstavama” (1748), kada Ruso odlučuje da uskladi marginalni položaj, za koji sam snosi odgovornost, i svoj život. Otkrivši jednu disertaciju koju je ponudila Akademija u Dižonu “Da li je napredak nauke i umetnosti doprineo kvarenju ili pročišćavanju morala?”, on odgovara “Raspravom o nauci i umetnosti” (1750) u kojoj postavlja temelje svoje filozofije: kritika korupcije čoveka u društvu. U drugoj “Raspravi o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima” (1755) produbljuje političku polemiku. U isposnici u Monmoransiju, kod gospođe Depine, smišlja rešenja za ove sukobe: “Julija ili Nova Eloiza” (1761) predlaže, u romanesknoj formi, da se ljudska strast sublimira u strast prema vrlini. “Društveni ugovor” (1762) razmatra, ovog puta u javnoj sferi, uslove koji bi omogućili usklađenost između volje pojedinca i opšte volje. U romanu “Emil” bavi se vaspitanjem, trudeći se da sačuva prava prirode u socijalizaciji deteta. Osuda dela primorava autora da pređe u Švajcarsku (1763-1765) gde se brani posebno od Voltera (“Pismo o proviđenju”, 1764), a zatim u Englesku (1766), odakle se posle svađe sa filozofom Hjumom vraća u Francusku 1767. godine.
    Po povratku u Pariz (1770) Ruso doteruje “Ispovesti”, pisane između 1765. i 1770. godine, objavljene u periodu od 1782. do 1789. Od 1772. do 1776. godine piše “Dijaloge”, objavljene 1789. Odustajući od polemika, posvećuje se “Sanjarenjima usamljenog šetača” (1776-1778), objavljenim 1782. godine. Duševno poremećen, umro je od srčane slabosti u Ermenonvilu 2. jula 1778. godine.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama