Imate osećaj da se vaše devetogodišnje dete igra plišanim igračkama i autićima u jednom trenutku, a u sledećem vam već drsko odgovara? Sigurno da vas to ljuti i iznenađuje, ali znajte da je sasvim normalno. Dok je većina roditelja mentalno pripremljena za to da deca u uzrastu od dve ili tri godine u borbi za mrvice samostalnosti neprestano testiraju granice roditeljskog strpljenja i dok sve to očekuju ponovo u tinejdžerskom dobu, prkos u uzrastu od osam do deset godina može ih malo iznenaditi.
Naravno da važnu ulogu igraju i ličnost, karakter i okruženje u kom dete odrasta, ali mnogo toga se i u razvojnom smislu dešava u tom predtinejdžerskom uzrastu.
Školska deca fizički jesu manje zahtevna i verovatno zbog njih nećete morati da ustajete noću, ali je zato njihov emocionalni i socijalni razvoj prilično komplikovan i zahtevan za roditelje.
U tom periodu, negde od navršene osme godine, deca intenzivno uče da razumeju vezu između uzroka i posledice, razvijaju veštine pisanja, matematike i govora, a počinju sa više interesovanja da propituju moralne i društvene vrednosti. Istovremeno, motorne veštine im se dodatno razvijaju i premda verovatno još nisu u pubertetu (mada se i on sada dešava ranije), postaju svesniji promena na svom telu.
Pored toga, u ovom uzrastu naglo počinje da raste njihova potreba da pronađu svoje mesto u vršnjačkoj grupi, da budu prihvaćeni. A ako se to ne dogodi, isključivanje vršnjaka je bolnije nego u predškolskom uzrastu.
I premda je sve to za roditelje veliki izazov, svest o tome da je reč o normalnoj razvojnoj fazi može olakšati prolazak kroz ovaj period. A tu su i neke strategije koje mogu pomoći da predtijendžersko doba ne bude suviše stresan period za porodicu.
Strpljenje
To je prvi korak. Možda će vam trebati mnogo dubokih uzdaha i brojanja u sebi do deset, ali razumevanje činjenice da se vaše dete nalazi na delu razvojnog puta gde od malog deteta postaje tinejdžer može vam pomoći da prilagodite svoju reakciju. Razmislite kako je biti dete koje bi i dalje rado da se mazi i bude beba, ali istovremeno i da odraste i bude veliki.
Ograničite ekrane i društvene mreže
Znamo već da previše vremena pred ekranima škodi deci, a društvene mreže su tek posebna priča. A danas nije neobično da desetogodišnjaci koriste TikTok ili Instagram. Upravo je to ono što detinjstvo i odrastanje naše dece čini dijametralno različitim od našeg. I mnogo izazovnijim. Dok su vršnjačko nasilje pre 30 godina činili uglavnom samo pojedinci kojima nije bilo važno da li će zbog toga trpeti posledice, danas nasilnik ne mora čak ni otkriti svoj identitet da bi žrtvu povredio. Dovoljno je da otvori lažni profil na društvenim mrežama i ostavi ružne komentare vršnjaku kog želi da povredi.
Najbolje bi bilo da društvene mreže potpuno preskoče, bar do srednjoškolskog uzrasta, ali čak i tad su redovni razgovori na tu temu i vaša uključenost apsolutno neophodni.
Umesto kontrole – vođstvo
Mnogi roditelji još uvek veruju da je najbolji vaspitni stil stroga kontrola detetovog ponašanja i postupaka. A zapravo je daleko efikasnije da pokušate da svom detetu budete vođa kako bi razvilo veštinu rešavanja problema i regulisanja sopstvenih emocija.
NIKAKO ne zaboravite da je ste vašem detetu i dalje potrebni
Vašem detetu potrebna je podrška, ali i granice. Čak i kad na obe te stvari prevrću očima. U tom predtinejdžerskom periodu imate odličnu šansu da ojačate povezanost sa svojim detetom i postavite temelj za zemljotrese koji slede kad stigne pubertet. Iskoristite je.