Zašto nam je potrebna mala matura: „Pljušte“ petice u osnovnim školama

jun 22, 2019

Ako bi se ukinula mala matura, što su nakon „provaljivanja“ testa iz matematike tražili neki đaci i roditelji, upis u jedan broj srednjih škola, naročito najtraženijih, praktično bi bio nemoguć, jer bi se pojavilo mnogo više učenika sa istim brojem poena, od predviđene upisne kvote.

 

To bi dovelo u neravnopravnu poziciju đake koji su svoje ocene zaslužili isključivo radom i trudom i kojima nastavnici nisu poklanjali ocene zarad proseka i Vukove diplome. Time bi bili oštećeni i učenici koji su pohađali osmoletke sa „jakim“ kriterijumom ocenjivanja, s obzirom da brojne analize ukazuju da su ti kriterijumi vrlo različiti po školama.

Zbog toga da čudi podatak da đaci sa različitim ocenama postižu slične rezultate na završnom ispitu, kao i da postoje velike razlike u znanju đaka koji su iz osmoletke izašli sa istim ocenama. O tome koliko vrede školske petice svedoči i činjenica da dobar deo vukovaca u nekim okruzima na završnom ispitu ne uspe da „dobaci“ ni do republičkog proseka.

– Upis u srednje škole samo na osnovu ocena iz osnovne je najgore moguće rešenje, ali je u ovakvoj situaciji, kada postoji sumnja u regularnost završnog ispita, jedino fer. Kakve su garancije da i završni ispit iz srpskog jezika nije, kako to kaže ministar, „provaljen“? Možda ne na nivou države, ali je dovoljno da je hiljadu učenika imalo rešenja pre testiranja – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Ukazuje da problem poklanjanja ocena postoji više od decenije i da je prisutan, kako u osnovnim tako i u srednjim školama. Markov ocenjuje da je u situaciji kada svi jure za prosekom, znanje potpuno obezvređeno.

– Ali niko ne juri, recimo, prosek 3,90 ili 4,40 već isključivo 4,50 ili 5,00. To je najčešće slučaj u osnovnim školama dok se u srednjim stručnim školama koje kubure sa brojem učenika ne juri za peticama već za dvojkama, pa mali broj đaka ponavlja razred ili ide na popravni ispit. Ni gimnazije nisu izuzete od ovog problema, ali se tamo uglavnom učenici bore za prosek 4,5 – navodi Markov.

Država nikad nije obelodanila podatke o uspehu učenika u srednjim školama, ali je zato statistika u osnovnim porazna. Podaci za prošlu generaciju malih maturanata (a vrlo su slični i ranijih godina) svedoče da je skoro polovina od njih oko 70.000 bila odlična na kraju osmog razreda, a svaki peti je imao sve petice.

Oko 42 odsto je završilo osmi razred sa odličnim uspehom, trećina je bila vrlodobra, oko 22 odsto dobri, a svega jedan odsto je imalo dovoljan uspeh. Prosečan opšti uspeh u osmom razredu za tu generaciju je 4,09. Statistika pokazuje da se mali broj učenika nalazi neposredno ispod granice vrlodobrog i odličnog uspeha (prosek 3,30 i 3,40 odnosno 4,30 i 4,40). S druge strane, značajno veći broj učenika ima prosek 3,50 i 4,50.

Svaki sedmi učenik u Srbiji završio je osnovnu školu kao vukovac. Drugim rečima, svaki deseti dečak i svaka peta devojčica se u generaciji izdvajaju kao izuzetni, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja (imaju sve petice od petog do osmog razreda), već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu na takmičenju. Prema broju vukovaca prednjače školske uprave Leskovac (20 odsto), Niš (18), Kosovska Mitrovica i Jagodina (16).

Direktorka XIV beogradske gimnazije Marija Miletić kaže za Danas da je toliki broj vukovaca nerealan i da po generaciji objektivno treba da ih bude najviše 10 odsto. Od 262 maturanta ove gimnazije svega 22 su vukovci, a gotovo svi su se s tim priznanjem ili jakim odličnim uspehom upisali u tu školu.

– Stvorio se strahovit pritisak roditelja da ako nisi odličan, ti si ne samo loš đak već i loše dete. Deca pucaju jer ne mogu da izdrže taj tempo – ističe Miletić.

Smatra da učenici treba da se upisuju u srednje škole na osnovu uspeha iz osmoletke i rezultata na maloj maturi i da „sistem ne može da se ruši“, a da onaj ko je doveo do ovakve situacije mora da odgovara.

Aleksandar Markov kaže da pritisci da se ocene poklanjaju dolaze sa različitih strana, između ostalog od roditelja i direktora, ali da dobar deo odgovornosti snose i nastavnici koji idu linijom manjeg otpora. Na pitanje čemu služi odredba u pravilnicima o ocenjivanju da predmetni nastavnik samo predlaže zaključne ocene, a da ih utvrđuje odeljenjsko veće (koje može da preglasa nastavnika i popravi ocenu), Markov odgovara da je to svojevrsna anomalija sistema.

– Ta odredba je uneta da bi se učenik zaštitio od samovolje nastavnika. Ali pošto đak ima pravo da se žali i da odgovara pred komisijom mislim da je time dovoljno zaštićen – ukazuje Markov.

Marija Miletić tvrdi da u gimnaziji na čijem je čelu nema „navlačenja“ proseka, pa je broj vukovaca u odnosu na druge škole relativno mali. Slučajevi da odeljenjsko veće utvrdi drugačiju ocenu od one koju je predložio predmetni nastavnik su, kako kaže, sporadični (jedan do dva po razredu, ne odeljenju), a đacima se izađe u susret samo uz opravdan razlog. Odeljensko veće može učeniku popraviti ocenu samo jednom tokom školovanja i to se evidentira u napomenama.

Piše: Vesna Andrić

Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


3 komentara na "Zašto nam je potrebna mala matura: „Pljušte“ petice u osnovnim školama

  1. Aleksandra kaže:

    Umesto da nadlezno ministarstvo ozbiljno poradi na reviziji i eventualno korekciji sistema ocenjivanja, usaglasavanja kriterijuma ocenjivanja ili jednostavno poboljsanja Pravilnika o ocenjivanju, ono uvodi maturu kako bi otklonilo nepravilnosti ocenjivanja?!?. Meni nije prihvatljivo da se zbog nemocnosti sistema da obezbedi objektivnije ocenjivanje ili mehanizme za zabranu uticaja na ocenjivanje ili jednostavno za pocetak samo strikno sprovodjenje pravilnika o ocenjivanju, uvodi matura kojoj je jedini cilj da ispravi sistem loseg ocenjivanja. Znaci matura se koristi kao korektivni mehanizam, a ne kao sredstvo za unapredjenje nacina i sistema obrazovanja, odnosno utvrdjivanja oblasti koje se u nekim duzim vremenskim distancama ispoljavaju kao losije obradjene / savaladane. To nije normalno ukoliko zelimo da razvijamo sistem obrazovanja po principu unapredjenja njegovog kvaliteta.

  2. Katarina kaže:

    A zasto na primer deca ne polazu test na kraju svakog razreda I da to bude zakljucna ocena,I samim tim ocenjuje se I rad nastavnika koliko je on sposoban da prenese znanje deci.Uvek postoji resenje za onoga ko hoce da ga nadje…..

  3. Ljilja kaže:

    U ovoj zemlji kompletan sistem skolovanja nije dobar, pa samim tim covek nije pametan da li ukinuti polaganje male mature za upis u srednju skolu ili ne. S jedne strane ako se polazu ispiti, ispada da sumnjamo u ocenjivanje nastavnika, a sa druge strane bogami imamo i nastavnike, koji odredjenojj deci jako lako daju petice. Bilo je situacija da odlican ucenik nije osvojio ni jedan bod na zavrsnim testovima iz male mature! U nasem skolstvu treba puno toga da se promeni. Pocevsi od nastavniku omiljenih djaka, maminih i tatinih kceri i sinova, pa nadalje!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama