Zašto su mame toliko umorne?

2 februara, 2015

 
Mame male dece, naročito one koje su stalno kod kuće, često dobijaju lošu reputaciju. Zašto ne vodi računa o svojoj frizuri? Čini se da ima i previše trenerki za po kući. Nisam sigurna zašto se odnose prema sebi kao prema trećem licu. Naravno, mame spavaju manje, i imaju više obaveza po kući kada imaju malu decu, ali ja imam drugu teoriju zašto smo toliko umorne čak i kada izgleda da ne radimo ništa posebno, pogotovo ljudima sa strane
1380014_648119255225789_1836777510_n
To je ovo: Hiper – budnost.
Hiper – budnost je definisana kao stanje čulne osetljivosti, praćeno intenzivnim, preteranim ponašanjima čija je svrha da prepozna pretnju. Hiper – budnost označava konstantno skeniranje okruženja da bi se prepoznale pretnje, iscrpljenost, i preterano povećana pažnja.
Obično, ovaj termin se koristi u medicini. Ja ga koristim da bih ga uporedila sa roditeljstvom. Tako da, za roditelje hiper – budnost je bukvalno stanje povećanje pažnje, borba ili bekstvo, i zaštita naše dece koja su toliko mala da sama sebe ne mogu da zaštite kako treba.
Boba ili begstvo
Ovaj simptom se događa kada neko spazi pretnju ili opasnost, i iskusi psihološke simptome koji će mu pomoći da se bori ili pobegne. Anksioznost i zabrinutost su uglavnom povećana stanja pažnje. Ako ste anksiozni to je kao kada je vaše telo na niskom nivou borbe ili bekstva. Pa kako onda brinemo?
Pre nego što nasa deca počnu da se kreću samostalno, i pre toga, ona istražuju okruženje u kome se nalaze. Stvari koje su bile sigurne, kao na primer stolica, postaju opasnost da se odatle padne. Mašine za sudove, ili tcčnost za pod postaju mogućnost katastrofe.
Čak i kada je kuća sigurna za decu, ona će pokušavati nešto što možda niste ni pretpostavili da je opasno za njih. I kako oni ne mogu da predvide opasnost, to je ono sto je posao majki. I to je ono kako mi spasavamo njihove živote. Zato, čak i kada spavamo mi smo oprezne. Kada nam je dete van vidokruga i tiho, o ne! Možda skakuće u nosiljci koja je visoka do polovine police sa knjigama i nešto mu može pasti na glavu. Možda brat pokušava da ga zatvori u kupatilo. Kada god imamo malu decu, mi smo visoko oprezni i mislimo o svemu. A to je iscrpljujuće
Imamo manje vremena za sebe
Provodeći ceo dan fokusirajući se na druge je prosto zamarajuće. Zadovoljstvo je biti majka, i to je lepa žrtva, ali ponekada se sve to nakupi. Od izlaska do zalaska sunca, mi smo fokusirane na nekog drugog. Pre nego što smo postale majke imale smo toliko vremena za sebe. Čak i kada smo na poslu od 9 do 5 možemo da odemo same do kupatila. Da popijemo kafu ili koka kolu kada nam se pije. Možemo da telefoniramo bez stresa da li će se naše dete oglasiti ili će mu se nešto desiti. Možemo da se prošetamo kada želimo.
Čak i kada imamo decu koja se lepo ponašaju, i neke ustaljene rutine, opet mislimo samo na njih. To je naš posao. I to je dobro, tako treba da bude ali je baš iscrpljujuće. Zato sam ja pristalica dobrih rutina, da bi sve kasnije bilo lakše.
Radimo više stvari istovremeno, ali posle platimo za to
Ja sam ekstremna u tome da radim više stvari istovremeno. Zašto da radim jednu stvar, ako mogu 6 u isto vreme i da planiram u glavi još jednu? Kada idem od jedne sobe do druge, mogu da završim 3 stvari istovremeno. Mogu da završim telefonski razgovor, presvučem bebu i držim je u rukama. To je dobro jer štedimo svoje vreme. Ali nije dobro jer to znači da moramo tako i da nemamo vremena da predahnemo. Ja sam prestala to da radim u zadnje vreme a evo i zašto.
Ako ste kao i ja ( a za vaše dobro se nadam da niste ) onda ćete teško usporiti, zastati da pomirišete cveće, manje brinete oko kuće, dečijih faca kada im nesto kažete. Na prvi pogled izgleda da žene koje su uvek kod kuće ne bi trebalo da dopuste prljavu kuću i da budu stalno umorne. Da ne smeju da dopuste neuredne frizure, ili neredne nokte. Ali istina je da pritisaka oko dece i kuće ima puno, i da su oni teški.
Ipak i dalje….
Ja sam pristalica rutina i rasporeda, nezavisnih igara za decu, dobrog sna za sve u kući. Ipak, sa svim ovim šemama, život zatrpan obavezama, i neprekidnim turama prljavog veša i sudova, ručkovima, iscrpljuje. Zato, kad god vas neko sledeći put pogleda tim pogledom ” zašto izgledaš tako umorno ako si bila kod kuće ceo dan?” Samo se nasmejte, jer vi znate zašto.
Vi ste umorne jer svakodnevno razmišljate da li će vaše dete popiti nešto što ne treba. Zato što ste cele prošle nedelje brinule da li će i šta će vaša deca jesti, i da li je to organska hrana ili nije? Ipak možete da predahnete jer vaša kuća je i dalje tu, i zidovi nisu spaljeni, iako možda nemate dobru frizuru i manikir.
Nebitno koliko ste organizovani, efikasni kao majka, i nebitno koliko ste dobro vaspitali svoje dete,
Biti majka male dece zahteva veliki fokus, i stalni osećaj brige i nadgledanja. I to je ono što nas čini umornima. Ali kada budem imala 95, i po pola dana budem spavala i dosađivala se, mislim da ću gledati na ovaj period sa osmehom. Zato što je to ono što majke rade. I tako treba da bude.
Prevela: Ivona Jovanović
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama