Зашто за разведену жену кажемо распуштеница, али разведеног мушкарца не зовемо “распуштенко”?

октобар 17, 2023

Недавно се једна самохрана мајка пожалила да јој се не допада кад кажу да је самохрана мајка и додаје „као – храним се сама“, а још јој је горе, чак понижавајуће, кад говоре: „Она је распуштеница, као да кажу – распуштена, ради шта хоће“.

Рада Стијовић

Истина је да се у данашњем језику глагол хранити употребљава пре свега у значењу „давати некоме храну, снабдевати га храном“, али изворно, прасловенско његово значење било је „чувати“, које је опстајало све до почетка 20. века. Јосиф Панчић пише да је кожа сисара „обрасла длакама да хране топлоту“, а Стојан Новаковић како је Стеријина „мајка хранила песму оца свога и њему је у аманет оставила“. Чује се и данас у стиховима химне: „Боже спаси, Боже храни (= чувај) / српске земље, српски род!“

Ово значење се чува и у префиксираном облику – сахранити, који данас најчешће означава полагање покојника у земљу, али се не тако давно употребљавао и у старом значењу „сачувати“, нарочито у узречици „Сахрани Боже“ („Да с одречемо нашег закона! Сахрани Боже!“ – Л. Костић, Пера Сегединац).

Из овог значења развило се и значење „подићи, однеговати, одгајити, отхранити“. Оно се налази у речи самохранСамохрана мајка је, дакле, „мајка која сама подиже, гаји децу, сама брине о њима“. Може тај придев значити и „која сама о себи брине“, али претпостављам да су ситуације у којима би се он употребио ретке, па се и значење губи. О чему је реч јасно говоре стихови народне песме: „А можда си јединац у мајке / па ћеш, брате, тамо погинути / па што ће ти саморана мајка“ (Марко Краљевић укида свадбарину) или: „Саранише Милић-барјактара / оста јадна саморана мајка“ (Женидба Милића Барјактара).

Што се тиче именице распуштеница, у њеној основи је придев распуштен, настао од глагола распустити. Придев углавном означава оног ко је „недисциплинован, размажен, обестан“, али се глагол употребљава у многим значењима. Може се недовољном дисциплином распустити дете, али се могу распустити и школа и ђаци на крају школске године. Некада се говорило и да се бракови, односно супружници распуштају, што значи „разводе“. У старим законодавним списима читамо: „Могу супрузи да не би тешко зло и пропаст произишла, од суда и од власти искати и дипуштење добити, да се распусте“; „Ако би била мрзост међу женом и мужом то се онда могу само раставити али не распустити“.

Управо из овог значења проистекао је придев распуштена, а од њега именица распуштеница – „разведена жена“. Зашто нема именице распуштенко или распуштенац, не знам. Може бити да је жена ипак на овај начин мало обележена и да је код нас било мало горе бити разведена жена.

Аутор: Рада Стијовић, текст објављен у штампаном издању Политике 30.9.2023.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Зашто за разведену жену кажемо распуштеница, али разведеног мушкарца не зовемо “распуштенко”?

  1. Stana каже:

    Ali postoji RASPUŠTENIK!
    Moja baba je to redovno koristila za razvedene muskarce u pogrdnom značenju. Uvek treba mlada žena da se kloni raspuštenika. “Žena nije mogla da ga istrpi”.

  2. Vlada Kovačević каже:

    Nije tačno !
    Ja odkad sebe znam da se takav zove raspuštenik !

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама