Mogao je biti igrokaz, mogao je biti dijalog, no, napisah ga kao monolog, a moje rečenice zamišljajte, uglavnom bi se iskazale kroz simbole, ali sam pristojna, pa to izgleda ovako: Priča mi danas prijateljica, profesorka:
,,Dosta mi je podstanarskog staža! Godinama se selim, plaćam stanarinu, i rešim ti ja, draga moja, da podignem kredit za stan! Mislim, već sam jedan stan otplatila kroz kiriju, ali, nekom drugom, a ne sebi.
I tako krenem po bankama, nađem najpovoljnije uslove, prikupim svu dokumentaciju… Ma, hladno jeste, a auto nemam, ali, nemoj sad o tome, važno mi je bilo da to rešim, kud se ranije nisam setila! Čeekaj, stani, da ti ispričam do kraja! Elem, letos nisam, jer mi nije prokišnjavao podstanarski stan, ne znam ni sama što sam čekala do sad. Strpi se, ne čestitaj mi još! Kad sam prikupila svu dokumentaciju, odem do banke. Posle skoro 2 sata računanja, kada sam rekla da nemam partnera da učestvuje i da nemam keš za učešće i obradu, službenica je zaključila: „Plata je MALA, samim tim nedovoljna za podizanje 2 kredita (jedan za stan, drugi za troškove, učešće…) Dovoljna je za kiriju i za život, prevelika ako verujem medijima, ali, oni isti koji nas ogovaraju kako malo radimo za velike pare, zvanično mi saopštiše da ja ipak imam malu platu!
Nije, kraj, draga, ima još…
Pošto sam zvanično obaveštena da mi je plata mala, tako rastužena odem kući. Tamo me sačeka moje dete i kaže da ponovo nije ostvarila pravo na učeničku stipendiju! Džaba odličan uspeh (pravi, zaslužen radom, nema poklona i protekcije – znaš i sama), moja plata je VELIKA.
I zovem te samo da ti kažem da se bojim da sam postala podeljena ličnost. Ja sam osoba kojoj je plata istovremeno mala i velika! I kako da detetu objasnim taj paradoks? I šta da kažem kad me neko pita, kolika mi je plata? Nego, nešto se mislim, da li da pošaljem odbijenicu za stipendiju banci, da im dokažem da mi je plata velika, ili da onima za dodelu učeničkih stipendija pošaljem dopis iz banke da mi je plata mala?
Ne psuj, ne pomažeš mi! Samo sam htela da ti kažem… a i ja sam našla kome ću da pričam! Hajde, zdravo!“
Ma, nije meni ona problem, nego se ja bacila u dilemu – kolika je moja plata? I znam, ako hoću nekom da „teram kiselo”’, tražiću stipendiju za decu! Ako hoću da kukam, otići ću u banku po potvrdu! Ustvari, kad malo bolje razmislim, sjajno je biti prosvetni radnik!
Dalje se zviždi…