Zoran Milivojević o tome gde roditelji greše u želji da izgrade jaku ličnost deteta

jul 29, 2016
Gde roditelji greše kada grade jaku ličnost deteta: koja su „zabranjena osećanja“ i kako se leče

Ovaj fenomen i nauku koja stoji iza toga opisao je Zoran Milivojević u knjizi „Emocije“.
Milivojević polazi od toga da postoji hronična deficitarnost u doživljavanju i/ili izražavanju osećanja, a da koreni ovakvog obrasca vode sve do detinjstva. Detetovo izražavanje emocija bilo je kažnjavano, osujećivano, ignorisano, rečju, zabranjeno od strane roditelja. Na taj način, osoba se uvek plaši da će drugi ljudi na njena osećanja reagovati na isti način na koji su nekada reagovali članovi porodice ili drugi značajni ljudi iz njene prošlosti. Zbog toga deficitarna osećanja naziva i zabranjene emocije.
deteNajtužnije od svega je što se ovakvim roditeljskim zabranama krše osnovna ljudska prava na svoja osećanja. „Kada mu roditelji neprestano zabranjuju da oseća ili mu zabranjuju da oseća neko određeno osećanje, oni deformišu detetovu prirodnu emocionalnost,“ piše Milivojević, i nastavlja da su ovakve generalizovane zabrane na osećajnost obrazložene zabludama da osećanja nisu važna, da ona čoveka čine iracionalnim i slabim, da dovode do patnje u životu, itd.

Posledice potiskivanja emocija

„Roditeljski ideal je da dete postane „jaka ličnost“ a to znači da se oslobodi svoje osećajnosti kao izvora i dokaza slabosti. Kada ideal svojih roditelja usvoji za svoj, dete u kasnijem životu teži da dostigne „snagu “ i/ili „hladnu racionalnost“, koje su za njega vrhunske vrednosti,“ piše Milivojević.
Dečacima se zabranjuje da osećaju strah i tugu a devojčicama ljutnju. Ukoliko pokažu neka od ovih osećanja onda se ta deca etiketiraju – plačljivko, kukavica, divljakuša, histerik, bezobraznik…
Kakve su posledice toga? Pre svega, potiskivanje zabranjenih emocija je začarani krug – kada se desi „eksplozija“ emocija, ciklus potiskivanja osećanja se ponavlja sve do sledećeg afektivnog izliva.
Kako piše Milivojević, Erik Bern je opisao proces akumulacije „emocionalnih povreda“ tokom života, koje, kad se dovoljno nakupe, opravdavaju izražavanje potisnutih emocija na nekontrolisan i destruktivan način. Kada se nakupi dovoljno besa tada je opravdano nekoga prebiti, raniti ili čak ubiti; dovoljno krivice, očaja i depresije vodi u samoubistvo; a dovoljno straha u ludilo.
Za početak, dovoljno bi bilo da prepoznate kod sebe ili drugih da li ih ima i koja su to „zabranjena“ osećanja. O tehnikama „izlečenja“ i terapijama nekom drugom prilikom.
Izvor: Sensa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama