Ко одређује план и програм у финским школама?

Колегиница Тарја Митровић је на свом сајту Моја Финска поставила веома занимљив текст о образовању у Финској. Преносимо део текста…

Оно што можемо “преписати” од Финаца је рецимо то да се деци не даје, или да се ретко даје домаћи, јер деца код куће треба да буду деца, да имају времена за себе, за игру, своја интересовања, а да се само у школи учи и ради. Овако је деци којој се стално дају домаћи задаци, само наметнут задатак да нешто ураде како не би добили минус, или ће им помагати родитељи и радити уместо њих ако деца не знају да их ураде.Obrazovanje u Finskoj , blog Tarje Mitrovic (4)

Друго, у Финској су наставницима одрешене руке око извођења плана и програма, па они сами процењују колико је часова потребно за једну област, колико ђаци напредују у усвајању новог градива итд, а у већини земаља наставници строго добију утврђен план, када се обрађује нова лекција и не обазире се да ли су то деца савладала већ се скаче на следећу лекцију по плану, не обазирући се превише да ли су то деца научила. Забога, битан је план а не деца.

Треће, у Финској никада нећете чути да се родитељи распитују која је школа најбоља па да тамо упишу дете, из разлога што се у Финској не праве листе нај школа, не прави се такмичења у придобијању ученика, јер не функционишу по принципу конкуренције, већ по принципу узајамне сарадње ради општег добра.

Четврто, пре три деценије Финска је донела закон да образовње мора свима да буде доступно, односно бесплатно, за сваку школу се издвајају једнака средства, било да је школа у сеоској забити или центру Хелсинкија. Сва деца имају једнаке услове за учење без обзира на порекло, породични приход или географску локацију. Чак је и студирање потпуно бесплатно за финске студенте.

Пето, деца са посебним потребама, посебно обдарена и просечна деца, никада се не раздвајају у посебна одељења, већ у сваком одељењу ради главни наставник и асистент, који додатно помаже деци којој слабије иде. Веома је битно да и деца са посебним потребама буду са својим вршњацима, како би изграђивали социјалну интелигенцију. То је демократија у правом смислу речи.

Шесто, Финске школе никада нису изложене инспекцијским контролама са стране или проверама знања деце. Родитељи верују наставницима, имају обострано поверење и одличну сарадњу. У другим државама се дешава да пристрасни родитељ, када дете донесе кући лошу оцену, прозивају наставника испред детета, срозавајући тако ауторите просветних радника. Додуше, на поједина понашања наставног кадра са којим сам се ја сусретала  у балканским школама где наставник на почетку године каже чувену реченицу “Бог зна за 5, ја за 4, а ви за 3, 2 и 1”, немам коментар. Тврдим да би такав наставник у Финској, моментално добио отказ.

..и тако, у Србији се вазда споводе неке реформе у школству, али њихове добре стране се виде толико, колико и у реченици “е, од понедељка сам на дијети”.

Да не помињемо грешке у уџбенику као, на пример, у уџбенику Граматоломија за 6. разред, где се каже да је “глупача особа женског пола”, или оној где се у уџбенику Свет око нас, за 1. разред каже да август има 29 дана, или пак можда оној реченици из уџбеника биологије где се каже да су “ ДНК мердевине, а хромозоми штипаљке’, или рецимо тамо где пише да су “Хајдуци исти као Робин Худ”…да не спомињем да уџбеник каже да је “матријархат оно кад се деца рачунају по мајци”…или да “Азију запљускују воде четири океана”. да  “Када се неко повуче у свет маште, за њега се каже да је постао аутистичан, окренут себи и без контакта с реалношћу’…да је “хомосексуалност поремећен однос хормона”…ово је само делић нетачних термина, небулозних реченица и глупости које срећемо по српским уџбеницима…има и много горих. Вероватно ће се многи родитељи пренеразити када им кажем да су деца у уџбенику имали и линкове ка порно филмовима  Лезбијска болница II део и Девојка-девојка жестоко.

Онда се питамо, ако по правилу уџбеници у припреми пролазе кроз многе комисије и министарства до доласка у штампу, а да ове и много горе грешке нико није видео, то само указује на то, да их нико није ни гледао. То се зове небрига о деци.

Преузето: mojafinska.blogspot.com

  Categories:
  1. децембар 01, 00:24 #1 prosvetarka

    U Finskoj je ozbiljna selekcija za prosvetni kada. Mogu da se skoluju najbolji i oni koji to zele da rade. Osnovne studije ( posle srednje skole, traju 5 godina ) pa onda pripravnicki 2 godine. Ne ide pocetnik sam u ucionicu,ide sa odabranim mentorom…… Pa onda sam radi dve godine i tek tad polaze ispit za licencu, ( ako dobije pozitivno misljenje komisije iz ustanove gde je bio pripravnik ) To je sve ucenje.

    Одговорите на овај коментар
  2. децембар 01, 12:49 #2 skolarka

    Ja sam odusevljena njihovom metodom…Ovde su vazna deca a ne gradivo. Mi ovde bombardujemo decu raznim glupostima koje im nece biti od nikakve pomoci u zivotu…Sve imamo..samo nemamo na umu da je dete ipak dete…

    Одговорите на овај коментар
  3. децембар 01, 14:42 #3 Tarja Mitrovic

    Hvala za objavu teksta 🙂 Ovaj, kao i ostali testovi o finskom obrazovanju, samo imaju za cilj, ne velicanje svega sto je finsko, vec da se o tome javno prica, kako bi se nesto zaista napokon pokrenulo i poboljsalo i u srpskim skolama. Onaj ko ume ovaj tekst da cita izmedju redova, shvatice da i ovaj i sve ostale tekstove o finskim skolama, pisem najvise iz razloga jer sam kivna sto i nasa deca u Srbiji nemaju sve ovo, a zasluzila su, i to veoma.

    Одговорите на овај коментар
  4. децембар 01, 14:56 #4 Дарко Пантовић

    Уреднички тим Зелене учионице се захваљује Тарји Митровић за овај дивни текст. http://zelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif
    Препоручујемо вам да посетите њен блог: http://mojafinska.blogspot.com

    Одговорите на овај коментар
  5. децембар 01, 19:27 #5 Tarja Mitrovic

    Hvala Vama Darko i Vasem urednickom timu… 🙂

    Одговорите на овај коментар
  6. децембар 01, 20:48 #6 Наташа

    Такозвана ” Гашина реформа” која је стартовала у српским школама пре тачно 10 година имала је по много чему узор у финском школском систему. Нажалост, она је пропала пре него што је прошла и један једини циклус и то ваљда из политичких разлога, нажалост. Уствари, они који су дошли на власт 2004. нису се ни најмање удубили у њене идеје и затим су направили кентаура од овог нашег школског система… мало од реформе, мало од нечег ранијег …. и одговорно тврдим после 22 године рада у просвети да је ова папазјанија лоша за све: и децу, и наставнике, и родитеље… Ни после 10 година од тада, ништа се суштински не мења на боље… јер смо изгледа, ми у просвети, небитни тј. значајни смо само на нивоу таблоидних вести …

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.