Колики ви значај придајете комуникацији у вашој породици?

септембар 08 13:28 2015

Добар начин да се повежете са дететом и изградите код њега снажан осећај припадности породици

porod

Можда ви нисте вођа у оквиру организације за коју радите, али би требали да будете вођа своје породице, ако већ нисте. Родитељи имају одговорност да воде своје породице, да усмеравају, да својим понашањем служе деци као узори, да утичу на формирање дететових ставова и система вредности. Оно што не добије у породици дете ће потражити споља, у неким другим групама, имале оне позитиван или негативан утицај на њега. Уколико се дете не осећа прихваћено у породици, уколико нема осећај припадности и заједништва то ће му бити важније да осигура припадност тим другим групама. Како код детета обезбедити осећај припадности породици и заједништва? Кључна реч је комуникација.

Успешни лидери велику важност придају комуникацији са члановима своје организације. Занима их шта њихови чланови мисле о њима као лидерима, о послу… Која су њихова очекивања, жеље, потребе… Важно им је да добију повратну информацију те поред осталог имају навику да организују састанке на дневном, недељном, месечном, годишњем нивоу.

Колики ви значај придајете комуникацији у вашој породици? Комуницирате ли само успутно, у пролазу или плански? Говорите ли детету да мора да заслужи нову играчку док седите заваљени у фотељу са даљинским управљачем у руци, а дете се игра на другом крају собе, два метра удаљено од вас? Држите ли детету лекцију о правилима лепог понашања док возите ауто, на путу до школице језика, док дете гледа кроз прозор аутомобила и одсутно мисли о нечем другом? Да ли важне одлуке доносите на нивоу породице? Да ли седнете и разговарате о важним стварима? Да ли имате навику да се договарате? Да ли свако има право да изнесе свој предлог и буде саслушан од стране других? Ако ретко комуницирате једни са другима имаћете мало тога заједничког и повезиваће вас само навика на заједнички живот. Квалитетна комуникација детета са члановима породице јача његов осећај припадности породици. Комуникација значи заједништво јер кроз комуникацију постајете ближи једни са другима, ваши односи се развијају и јачају.

 Окупите породицу за столом, да разговарате, да организујете ваш мали породични састанак и направите списак одлука.

На пример, можете почети од деце. Свако дете нека каже у чему је највише уживало током претходне године са родитељима, када је било најсрећније у току прошле године, шта му се није допало.. Нека допуне следеће реченице:“Код маме ми се највише допада… Код тате ми се највише допада… Не волим када мама…“ Тражите од детета да постави своје циљеве за ову годину (нпр. циљ ми је да научим да возим бициклу, да четврти разред завршим са одличним успехом, да научим да пливам, да зарадим џепарац…). Питајте га које су му жеље (нпр. желело бих да идем на море са друштвом, да мој тим победи, да распуст проведем код баке, да више времена проводимо заједно, желео бих да ми купите нове патике…). Питајте дете шта очекује од вас родитеља, али и шта ви од њега можете очекивати . Ви такође изнесите своје утиске, очекивања, жеље и циљеве. Поделите их са породицом, нарочито ако се тичу чланова породице. На пример, „Мало времена налазимо једни за друге и то ми се не допада, предлажем да викенде проводимо заједно и да више боравимо у природи, очекујем да ми више помажете око кућних послова, оно што ми се код тебе највише допада је одговорност, а код твог брата радозналост, циљ ми је да смршам, да напредујем на послу, да научим да дајем задужења уместо да очекујем да читате моје мисли…“. На овај начин добијате прилику да боље упознате своје дете, да видите како размишља, да сазнате како вас као родитеља доживљава, шта мисли о вама, подстичете самопоуздање код детета, стављате му до знања да вам је важно његово мишљење, његове жеље и потребе, али и других чланова породице, подстичете га да мисли и планира своје време и обавезе, учите га одговорности, развијате осећај припадности породици и јачате тимски дух. Поред тога стављате детету до знања шта вам се код њега допада, због чега сте поносни на њега, које понашање не одобравате и шта очекујете од њега.

Затим, можете се договарати око заједничких правила која важе за све чланове породице, а не само за децу. Нека свако предложи по пар правила које ћете размотрити и уколико се сложите уписати на листу. Нека породична правила почињу са „ми“ уместо са „ти“ јер то подстиче осећај припадности породици. Ево неких идеја за породична правила: ми сви доприносимо да овај стан буде чист и уредан; ми не користимо ружне речи; ми питамо када нешто не знамо и не исмевамо оне који не знају или погреше; ми извршавамо своје обавезе, код нас у породици нема лењих; ми не исмевамо сиромашне и оне који имају мање од нас…

Наравно, неће се увек сви придржавати тих правила, али она ће вам послужити као путања по којој ћете водити своју породицу. Доношењем тих правила ви утичете на формирање система вредности код детета и јачате његов осећај припадности породици. Деца упућена на породицу усвајају током одрастања породичне вредности и живе по тим правилима прихватајући их као део себе и позивајући се на њих током живота.

Ауторка текста је психолошкиња Бранка Василев

Извор: mojpsiholog.weebly.com

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.