Prof. dr Zoran Vujčić o ishrani dece: Hrana je puna aditiva i biće sve gora

april 17 21:59 2017

Imajući u vidu to da su naše čitateljke (i) majke, često zbunjene oprečnim informacijama koje im dolaze sa raznih strana – što od pedijatara, drugarica, mama, sa interneta… rešili smo da od stručnjaka potražimo odgovore na neka pitanja koja muče sve mlade mame.

Profesor dr Zoran Vujčić redovni je profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Biohemičar, zaljubljenik u hranu, bloger, borac protiv mitova o hrani, nadrilekarstva, zabluda i konfuzija koje je internet doba unelo u naše živote (pored svega dobrog što nam je donelo), govori za Zelenu učionicu o hrani koju današnja deca jedu, zabludama koje nas mogu koštati zdravlja, industrijskoj i organskoj hrani…

Kad i kako počinje vaša „borba” protiv zabluda u koje masovno verujemo?

Moja supruga je zapravo “kriva”. Svakidašnja saopštenja portala o čudotvornoj hrani i kozmetici, tretmanima kojekakvim opasnim hemikalijama u borbi protiv raka su me dovoljno iritirala. Uz to i načini hranjenja, saveti kvazi nutricionista I večita preporuka da se jede žuti šećer, Himalajska so i slične nebuloze su me već dovele u ekscitovano stanje. Okidač je bio tadašnji “bum” konjski šampon, koji je neko počeo da prodaje kao čudesni šampon za rast kose. Moja supruga mi je rekla da nešto napišem na tu temu. Pronašao sam blog kao način da komuniciram s ljudima i da sa hemijske strane pokušam da pojasnim gde se greši i ko im prodaje maglu.

Da počnemo od večite dileme i dobro poznatog „tako su i nama i šta nam fali”. Gde su naše majke i bake najviše grešile u ishrani dece i šta današnje majke moraju da rade drugačije?

Ranija ishrana je bila kvalitetnija, jer su sirovine prosto bile kvalitetnije. Danas se kupuje u supermarketima, na pijacama koje nisu ni izbliza zadovoljile minimalne higijenske standard, u prodavnicama pre bih rekao nezdrave, nego zdrave hrane. Voće i povrće se bere pre fiziološke zrelosti zbog čega nema punu nutritivnu vrednost. Ideja je samo da se roba očuva, a ne da bude kvalitetna. Moja baka nije grešila. Jeli smo sve od spanaća (koga sam oduvek mrzeo) do mesa i voća. Nije bilo izobilja, niti slatkiša u svakoj prilici i na svakom kiosku. O zlu koka-koli i da ne govorim. Industrijsko smeće od hrane rado i majke kupuju deci, misleći da im čine neko dobro. A kao vrhunac ironije je da se deca, ako su dobra vode u Mek. Bake su pravile zimnice, slatka, džemove. Deca su pila mleko, jela meso. Trčala, skakala i jurcala za loptom. Danas bake i deke krišom kupuju slatkiše, a vrhunac ljubavi se ogleda u kupovini raznih telefona.

Već pomenuto „i šta nam sad fali” nije baš dobar argument za kljukanje dece industrijskim proizvodima. Da li su nove generacije osetile posledice loše ishrane prethodnih decenija? Dijabetes, gojaznost, zdravstveni problemi… kada nastaju posledice loše ishrane u detinjstvu?

Šta nam fali zapravo je lažni argument u svetlu današnjeg načina hranjenja. Industrijska hrana je nužno zlo, jer su svi postali lenji da kuvaju, spremaju, obilaze pijace i kupuju mleko i meso kod seljaka. Loše navike ljudi koji imaju od 35 do 50 godina su se prenete u sopstveni dom, sa roditelja na decu. Zato je svako četvrto dete gojazno. I umesto da se vodi računa o klasičnoj, raznovrsnoj i umerenoj ishrani, kvalitetnim namirnicama i domaćoj kuhinji sve se svodi na čarobne dijete, kvazi ishrana tipa hrono ishrane ili fruturijance, sirovaše i sl.

Kada se u dečju ishranu uvode so i šećer?

Realno po nauci – nikada. Soli ima dovoljno u majčinom mleku, a posebne formule se kreiraju tako da u zamenama imaju istu količinu soli. Slično je i sa šećerima. S tim što je prvi šećer s kojim se beba susreće laktoza, a ne saharoza. Ovaj drugi počinje da se unosi s voćem, baš kao i glukoza i fruktoza. Zato postoje tačne preporuke koliko čega u kom periodu je potrebno da se unosi i od hrane i od piće. Problem je u tome što su mnoge namirnice ili polazne sirovine već tretirane i sadrže so ili druge aditive koji podižu količinu natrijuma. Znam da su i u periodu pre 20 godina kada su moja deca bila mala u hranu dodavali šećer, kako bi beba radije jela. I naravno kvarila zube, gojila se i kvarila metabolizam. Roditeljsko neznanje je opasno, jer je mnogo izazova oko nas.

Postoji još jedna poznata floskula: samo umereno i sve će biti ok. Opravdanje koje nalazimo kada deci dajemo slatkiše i grickalice. Možemo li se time pravdati i šta znači umereno? Koliko šećera sme da unese dete dnevno, bez posledica po zdravlje?

Umereno je 2 puta nedeljno slatkiš. Ko se toga još drži? Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je do 10% od ukupnih energetskih potreba deteta mogu da budu slobodni šećer (saharoza, glukoza ili fruktoza ili bilo koja smeše tog tipa: agava, malteks i sl.). Nažalost sve učestaliji nedostatak kretanja daje osnovu za novi savet koji SZO ima, a to je da se ova vrednost smanji na samo 5% od ukupne potrebne energije. Naravno da to nije baš uvek lako izračunati. Naročito što mnogi slatkiši i nemaju te podatke na etiketi. Nije lako ni odoleti detetu koje kuka i histeriše u prodavnici.

Roditelji su danas veoma zabrinuti kada kupuju hranu jer ne znaju da li je jabuka prskana 30 puta, kako je tretirana zelena salata i kojim je hormonima „kljukano” pile čije meso daju deci. Apsolutne zaštite nema. Možete li im dati neki savet – kako da postupaju da bi svojoj deci obezbedili kvalitetnu ishranu? Da li je organsko zaista organsko?

Realno saveta nema, jer dobre hrane nema. Niti zdrave. Rešenje je u nabavci kod seljaka. Ali tražiti to od svih nije realno. Hrana je puna aditiva i vremenom će biti sve gora. Uz to odgajanje pod folijama, staklenicima i plastenicima je sve samo ne idealna hrana. Nažalost, to nam je realnost. Čak ni sva hrana koju proizvode seljaci nije zdrava. Prečesto je previše prskana hemijskim sredstvima. Za jabuku ste preterali. Nije 30 puta prskana, već samo 28 puta. U organsku hranu u Srbiji ne verujem.

Kombinovanje namirnica je večita dilema. Krompir i meso ne idu, žitarice i voće ne idu, žitarice i meso ne idu. Da li je sve to tačno i koja pravila bi trebalo poštovati?

Nijedno. Sve namirnice idu. Pravila generišu stručnjaci i takvih pravila nema kod stručnjaka. Ima kod nestručnjaka, lažnih kreatora originalnih ishrana, koji su otišli čak i korak dalje, pa ne dozvoljavaju npr. jogurt, ali može kiselo mleko ili ne smeju da se mešaju voće i povrće određenih boja. I dalje važe osnovna pravila koja su postavljena odavno. Obilan doručak, užina, dobar ručak, užina i što lakša večera. Deca koja su izuzetno fizički aktivna mogu da unose i veću količinu „zabranjenih“ slatkiša. Ali kada se sve to izračuna, opet se svodi na 5 do 10% ukupnih energetskih potreba.

Pisali ste ranije i o zabludama u vezi sa spanaćem i njegovom hranljivošću. Ima li još sličnih zabluda? Da li je istina da C vitamin nema tu ulogu koju svi verujemo da ima?

Vitamin C je i za mene bio razočaranje. Velike studije su pokazale da je prosto bez efekta u sprečavanju gripa, nazeba i sl. Niti ubrzava ozdravljenje. Čovek može da resorbuje određenu količinu bilo kog vitamina. Preko toga je sve smetnja, a ne korist. I nema dobrog suplementa. Oni se uzimaju samo po preporuci lekara. Jedna od pomodnih i nestručnih tvrdnji je uticaj hrane na promenu pH organizma. A onda kao šlag na tortu gluposti neko izmisli da je limun bazan. Mnogo ima zabluda oko hrane. U značajnoj meri doprinose novinari i portali koji jure senzaciju, a ne istinu.

Moderne mame često među prvim namirnicama svojoj deci nude žitarice kao što su kus-kus, kinoa, amarant, spelta. Da li je u pitanju pomodarstvo ili su ove namirnice zaista dobar izbor za dete?

Čisto pomodarstvo. Bez realnog opravdanja. Osim što se neke lakše spremaju.

Šta je sa hemijom u drugim preparatima koji dolaze u kontakt sa decom – šamponi, kreme, kupke. Rekli ste jednom da ne postoji prirodni sapun. Šta roditelji da odaberu?

Motivisan upravo problemima s kojima se sreću deca i roditelji pokrenuo sam školicu sapuna u kojoj se uči kako da se prave dobri toaletni sapuni, koji su bar 5 puta bolji od čuvenog dečijeg sapuna i bar 100 puta od turskih sapuna. Postoji dobra kozmetika za decu, ali ona mora da bude sertifikovano hipoalrgena. Čak i u takvoj situaciji sredstvo za pranje je šampon. Neka su deca prosto suviše reaktivna na takvu kozmetiku, pa su se hipoalergeni sapuni pokazali kao spasilac u krizi. Sapuni nisu prirodni, jer nastaju u hemijskoj reakciji. Ali je proizvod bezbedan. Baš kao i pečeni hleb. Uslovi pečenja nisu prirodni, ali je hleb odlična hrana.

Lekovi su posebna tema i svakako da ih niko neće davati deci bez preke potrebe. Možete li dati neke opšte smernice na tu temu? Mnoge majke u želji da izbegnu upotrebu lekova, pribegavaju raznim prirodnim metodama za skidanje temperature. Šta biste im savetovali?

U kriznim situacijama dobro je znati da se temperatura dobro obara i mlakom vodom. U krajnjem slučaju ako je temperatura uporna hladni čaršav trenutno skida temperaturu. Ali se to radi ipak tek kada je temperatura viša od 38,5 i ima tendenciju rasta. U svakom slučaju je potrebno dete što pre odvesti do lekara i slušati savete i uputstva. Ne povećavati dozu leka, ali je i ne smanjivati po sopstvenom nahođenju. Nažalost bio sam prisutan u čekaonici kada je majka dovela dete do lekara posle 3 dana iako je sve vreme imalo temperaturu preko 39. A ona je posezala za „prirodnim lekovima“, bez efekta. Rendani krompir, sirće, alkohol i slične gluposti. Ja sam suviše voleo svoju decu da bih se tako igrao. Nauka nije izmislila lekove i tretman bolesti da bi se vraćali u XIX vek ili bogami i dalje u prošlost. Pomodarski antivakcinarski pokret je jedno takvo opasno zlo. Preti da nam na velika vrata vrati smrtonosne bolesti koje smo skoro iskorenili. Ono što je krajnje zbunjujuće i potpuno nemoralno kada se u tom skupu nađu i lekari i farmaceuti. Moramo da imamo poverenju u struku, inače sve postaje besmisleno. Kada struka ponovo zauzme svoje mesto i hrana će biti bolja. Neće biti idiotskih reklama na kojima se promoviše keks, smoki i sl. a da roditelji izgledaju kao velike, trapave budale dok spremaju normalnu hranu.

Na kraju, šta biste savetovali roditeljima? Koje namirnice nikako ne treba da daju deci?

1. Slatkiši i slaniši pakovani u srebrnim ili zlatnim kesicama (čips, smoki, krekeri, čokoladne bananice) i gazirana pića. 2. Paštete. 3. Supe iz kesice. 4. Hleb (sve one produžene svežine i ukusa), smeđi šećer i 5. Sva gotova jela. Opet u odabiru ovih artikala lenjost je veoma važan faktor. Ili kako se to danas kaže – tempo života. Kafa se nikada ne rastvara bez ostatka. Zašto bi se rastvarala instant kafa? Ima zaista toliko hemije u njoj da sam po prvom iščitavanju čega sve ima u njoj ostavio taj greh za jednom u 2-3 nedelje. Rakom se toliko manipuliše, da je to prevršilo svaku meru. Industrijska hrana ima stroge regulative i ako se one ispoštuju, ne može da bude kancerogena ili da na drugi način utiče na zdravlje. Ali ako se dete ne hrani često paštetama i viršlama i sve zaliva koka-kolom. Sve može da se jede ponekad, ali samo HRANA redovno. Dobra, stara, tradicionalna kuvana hrana. Voće i povrće. Domaće slatko, domaći kolači. Toliko je sve oko nas veštačko da svi umećemo reč domaći. A nekada nije bilo tako. Nekada je bilo samo hrana, kolači, torte. Profit nas ubija, a svi u tome na jedan ili drugi način učestvujemo.

Intervju vodila A. C.

napišite komentar

19 komentara

  1. april 17, 23:17 #1 IQ

    Pobogu napisali ste pH cirilicom. Nauka ima univerzalan nacin izrazavanja i obelezavanja identican u celom svetu ukoliko izuzmemo Kinu, Japan i Rusiju, eventualno jos po neku zemlju. Ako ste portal edukativnog karaktera, svakako morate obratiti paznju sta i kako pisete kada preuzimate tekstove strucnjaka. Jednom prilikom ste korigovali moj komentar tako sto ste umesto reci neuronauka, upotrebili rec veronauka i na taj nacin potpuno obesmislili recenicu.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 18, 12:39 Aleksandar

      Kakav greh, stvarno je čovek pogrešio najstaršnije i treba ceo teksta odmah da prepravi na Latinici. Gluposti.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • april 19, 00:20 Zoran

      Nisam pogresio. Hemicari to uvek znaju. Autoamtska izmena iz latinice u cirilicu to uradi. No tesko da je to uticalo na ostatak citljivosti informacija.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • april 19, 15:26 IQ

        Svakako ste mogli korigovati naknadno. U eri poplave svakojakih polu- i dezinformacija na sta jasno ukazuju napisani komentari, svaka informacija na portalu koji citaju nastavnici, roditelji a verovatno i ucenici treba da bude precizna i tacna. Tamo gde nauka i logika ne dozvoljavaju dvoznacnost, ne treba ni da je bude. Unizenoj prosveti i obrazovanju ne treba dodatnih udaraca u obliku cirilicnih transkripta tamo gde im nije mesto. I obrnuto. Pa se onda nece desiti da je pH vrednost peha pisano cirilicom, a cirilicna skracenica RTS, er-te-es izgovoreno latinicom.

        Odgovorite na ovaj komentar
  2. april 18, 15:42 #2 Mila

    Slažem se sa svim, osim sa delom o žitaricama i pomodarstvu. Konkretno, kuskus i spelta, prvo je prerađeno pšenično zrno, drugo opet vrsta pšenice. Zašto je to pomodarstvo, ako se bebama do sad davala mešavina instant žitarica ili razni grizevi? Ovo je bar od celog zrna i ima veću hranljivu vrednost od običnog griza…

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. april 18, 17:10 #3 Natasa

    Jos je stara dobra Labaratorija zvuka pevala….”ugljeni hidrati to ti telo smlati i stvara salo do kog ti nije stalo” i to je sve …. nema tu nikakve tople vode.

    Odgovorite na ovaj komentar
  4. april 18, 22:18 #4 Gane

    Iskreno sam razočaran dezinformacijama u ovom tekstu koje su sakrivene u, jedan priličan broj, veoma nespornih činjenica.
    Žuti i ma kakav šećer su jedno te isto.
    Limun nije bazan, tj alkalan, ali je sadržaj alkalnih elemenata u limunu takav, da se, ako mogu tako da se izrazim, može smatrati “metabolički alkalnim”, tj ostavlja alkalni efekat na telo.
    Roba od seljaka ni slučajno nije kvalitetnija od one iz marketa, seljak sam, i znam šta seljaci i kako proizvode. Za one koji kupuju nema bezbedne i pouzdane robe. Jedino rešenje je da sami proizvedete. U suprotnom, vaša deca i unuci, biće sve bolesniji i živeće sve kraće.
    Vitamin C, bez obzira na kvazi studije, ipak, nedvosmisleno štiti od gripa i prehlada. To govori moje lično iskustvo, kao i iskustvo svih koje sam, svojim primerom da se nikada ne razbolim, uveo u rutinu korišćenja istog. I gle čuda, ko ga kako počne da koristi, postane otporan.
    Gluposti su da se može jesti sve i svašta odjednom, izoštrite samosvesnost, jedite i posmatrajte reakcije svoga tela. Dok je mlado telo će odolevati našem zlostavljanju, ali ako smo u malo zrelijim godinama, čak i kada su blage, ove su reakcije jasno primetne.
    Savremeno žito koje je bezbroj puta ukrštano/hibridizovano, nije i ne može biti prirodna hrana, isto kao i ta hrana ispod folija, iz staklenika, itd.
    Što se tiče doze od 10% na dan, tih brzih šećera, to je potpuna glupost. Koliko je kod ljudi stara upotreba šećera i belog brašna? Moja baba nije ni znala za šećer i belo brašno do svoje tridesete… A sada, kao, do 10% je ok. Ma dajte. 0% je jedino OK i tačka! I umesto da savetuju život u prirodi, svrsishodan rad, celodnevnu fizičku aktivnost napolju, svež vazduh, odricanje od načina života koji podržava sveopšte trovanje planete, SZO prati način života savremene dece, i pošto su manje aktivna, spušta preporuku sa 10 na 5% slobodnih šećera na dan… Strašno!!!
    Što se tiče kozmetike, samo se setite šta je korišćeno do pre par generacija i to koristite. Ako nije štetilo vekovima brojnim generacijama, i ako su naše pradede sve doživele desetu deceniju, onda je meni to jasan dokaz. Naravno da smo danas lenji. Lenštine smo i intelektualne i fizičke!!! I ne damo svoj komfor ni za šta na svetu.
    Sve ostalo je OK.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 19, 00:22 Zoran

      Metabolicki alkalan je neznanje. Limun je kiseo. Krv ne menja pH vrednost. I tacka

      Odgovorite na ovaj komentar
      • april 22, 00:44 Gane

        Slažem se sa vama Zorane. Limun jeste kiseo, a ni krv ne menja svoju pH. Ja to nisam ni osporavao, niti govorio suprotno. Rekao sam, citiram: “da se tako izrazim, metabolički alkalan”; a onaj kome nije cilj kritika radi kritike, i ko ne misli šablonski, i ne razmišlja o pH kao apstraktnom terminu, zna šta sam rekao.
        Elem, krv ipak menja pH u nekim malim granicama (a male promene pH znače dosta veće promene H+), a puferski sistem je zadužen za tu pH stabilnost. A pod metabolički alkalan mislio sam na to da limun sadrži alkalne elemente u jednoj relativno jačoj dozi, tj jedinjenja koja, kroz metabolizam u širem smislu reči, pomažu telo u održavanju potrebne pH u tkivima i telesnim tečnostima. Kao neko ko u porodici ima bolesnog od gihta znam i čisto empirijski da limun smanjuje sadržaj mokraćne kiseline u organizmu, i pouzdano da podiže ph urina (analizom utvđeno), a najvažnije – osetno menja čitavu kondiciju na bolje! I tačka!

        Odgovorite na ovaj komentar
    • april 19, 09:06 Đurka

      “rešenje je da sami proizvodite”?Šta mogu na 5.spratu?Ruzmarinu saksiji.Svi na selo?Glup komentar,nerealan.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • april 21, 05:07 Jovan

        Đurka, treba gajiti kod kuće što više možemo, ako imate terasu možete svašta da zasejete, a možete i da kupujete organiski gajeno voće i povrće ili od seljaka koje poznajete. Najbolje bi bilo, ako imate neko parče zemlje, negde, da tamo zasadite baštu, ali pošto vam sve ovo zvuči kao naučna fantastika, trudite se samo da što manje jedete prerađenu hranu, gotovu hranu, što manje šećera i što više sezonskog voća i povrća.
        Gane dobro razmišlja. Treba slušati svoje telo, mi smo svi slični, ali nismo isti, i kao što neko može da puši 20 godina i da mu pluća budu čista, neko će za isto to vreme da navuče rak pluća.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • april 22, 00:54 Gane

        Naravno Đurka, svi na selo. Kako je poslednjih 4-5 decenija važilo svi u grad… Svi bi da žive zdravo, da su im deca zdrava, dugovečna, ali niko ne bi da čuva planetu, da ne traći resurse, da ne vozi automobile, da ne traći struju, da ne živi potrošački… Ja sam živeo u gradu, i shvativši sve to, da ne dužim komentar, za prodat stan kupio sam ogromno imanje sa kućom, solarne panele, napravio solarno grejanje, solarne bojlere… Ima izvorske vode, svega… Gajim permakulturno, ali dosta jestivih biljaka raste i samo… Živim 100 puta bolje, ne jurim, vreme mi teče lepo, nisam pomodan, mobilni mi je star 10 godina, odeću nosim da mi nije hladno a ne kao ukras, kupujem polovnu… Krećem se dosta, puno sam napolju, dišem punim plućima… Život moj i moje porodice je pojednostavljen, oslobođen i oplemenjen…
        Postoji i urbana permakultura, ali ja nisam pristalica… No, kad ima volje ima i načina, ali su opravdanja privlačnija…

        Odgovorite na ovaj komentar
    • april 19, 13:49 Dragana

      Gane!Dopada mi se Vas komentar.Deluje mi realnije!

      Odgovorite na ovaj komentar
    • april 21, 10:14 Sale

      Bravo! Ovaj čovek je od celog teksta jedino pametno rekao: “Profit nas ubija, a svi u tome na jedan ili drugi način učestvujemo.”

      Odgovorite na ovaj komentar
      • april 22, 01:07 Gane

        Drago mi je što ima svesnih ljudi… Oni koji imaju šablone, koji čuju, vide i misle u šablonima (unapred ukrojenim), ne vide stvari kakve zaista jesu. Oni vide ono što su naučeni da vide. No, uverio sam se, bar u svojoj neposrednoj okolini, da ima dosta onih koji ne vide jer ne žele da vide. Tj vide, ali, kako to za nerazumne važi po definiciji, ne žele da prihvate kako jeste, pa radije biraju da žive u iluziji da je onako kako oni veruju da jeste. Po meni, to je jako “društveno nezdravo”, jer je sebično. Ako ja mislim samo na svoj komfor (a lenjost je komfor, čak je i konformizam komfor, jer je biti svoj, ipak, nekakvo delanje, što je neudobno), i radim stvari koje su mi zgodne, i posmatram samo tu stranu, ne misleći pritom na dugoročne efekte (posledice) toga (npr: hoće li mi dete biti zdravo, hoću li ga naučiti da bude srećno, moralno, hoću li mu sotaviti nešto ili ću potrošiti resurse, zagaditi planetu plastikom,živom, uranijumom…), onda sam ja nezdrav za društvo, sebičan, ne?

        Odgovorite na ovaj komentar
  5. april 19, 13:52 #5 Dragana

    Dobri komentari

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. april 19, 14:34 #6 Coka

    Kada vi kao hemicar budete analizirali vakcine koje nam iz uvoza stizu,i kada budete pratili 100 dece koja su iste primila i belezili sve promene u njihovom i na njihovom telu tokom narednih 20 godina od primanja pomenutih vakcina,uvazicu ovakav vas komentar…..Struci se nekada verovalo ,onda kada su lekari bez ultrazvuka znali da su deciji kukici uredu…Danas kada je dozvoljeno kupovanje diploma medicinskog fakulteta ,nema mesta poverenju….A to sto je Vama krajnje nemoralno sto pojedini lekari i farmaceuti istupaju sa svojim iskazima o vakcinama,za mene je znak da mozda jos postoji nada verovati nekom ko brine o nasem zdravlju….

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 22, 01:31 Gane

      I da napišem još nešto jer smatram da će vam biti zanimljivo…
      Gajio sam piliće. U početku, dok mi je svest i dalje bila šablonska (da, završio sam hemijski fakultet) i materijalistička, želeo sam samo da porastu što više i što brže uz što manje moje ulaganje. Hranio sam ih prepoučenim koncentratima. Sve ostalo je bilo idealno: mali broj pilića, sunce, provetravanje… Na nogama su im često rasli tumori (u generalno tumor je oteklina, izraslina). Pilići koji su rasli sporo, jeli običnu, prirodnu hranu, bili su prirodni i lepi, samo manji za istu starosnu dob. Pored toga, prirodni pilići su voleli sunce, bili su energični, veseli, brzi, jurili su insekte i pasli travu, dok oni, odrasli na koncentratu, nisu voleli sunce, nisu ih zanimali insekti i nisu voleli travu. Meso pilića na koncentratu je bilo mekše, ukusnije, krto, brzo se peklo, dok je meso prirodnih bilo žilavo. Ljudi koji su se busali u grudi kako od proverenih seljaka kupuju organsko, kada sam im dao pravo organsko pile, rekli su da je loše, žilavo i neukusno. Kada sam im dao pile na koncentratu, hvalili su kvalitet.
      Što se tiče jaja kokošaka na koncentrovanoj hrani i onih koje jedu kukuruz, žito, travu i insekte, tu je razlika neverovatna. Ja sada ne mogu da pojedem jaje ako nije prirodno, gadi mi se…
      Kažem vam, ko još veruje u poštenje prodavca danas, pa da je stoput seljak sa dobroćudnim izgledom…svi su danas u kapitalizmu komercijalizovani, novac je jedina svetinja… Moral je SF.
      Kada sam se raspitao, mnogi proizvođači tovnih pilića su mi rekli da su te izrasline kod pilića česta pojava. Meni se iskreno gadi, i ja to ne jedem. Čak ni ne jedem meso više… osim vrlo retko… Stare sorte voća i povrća rađa i bez hemije. Mi jesmo naučeni i na ukuse i na stilove, oni su deo nas zato jer su naši roditelji to odabrali za nas, baš kao što autor teksta naglašava: “RODITELJSKO NEZNANJE JE OPASNO, jer je mnogo izazova oko nas”; ali to ne znači da je to što je činilo jedini dosadašnji svet za koji smo znali, i dobro. Nama je dat razum, možda bi trebali i da ga koristimo. Nije lako odreći se štetne navike, naročito ako je ugodna, ali je pametno. Glupo je zadržati lošu naviku. Ne delanje, ili lenjost, je loša navika. Strah je loša navika. A to su dve navike zbog kojih ne pravimo dobre izbore u životu.

      Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.