Имајући у виду то да су наше читатељке (и) мајке, често збуњене опречним информацијама које им долазе са разних страна – што од педијатара, другарица, мама, са интернета… решили смо да од стручњака потражимо одговоре на нека питања која муче све младе маме.
Професор др Зоран Вујчић редовни је професор на Хемијском факултету у Београду. Биохемичар, заљубљеник у храну, блогер, борац против митова о храни, надрилекарства, заблуда и конфузија које је интернет доба унело у наше животе (поред свега доброг што нам је донело), говори за Зелену учионицу о храни коју данашња деца једу, заблудама које нас могу коштати здравља, индустријској и органској храни…
Кад и како почиње ваша „борба” против заблуда у које масовно верујемо?
Моја супруга је заправо “крива”. Свакидашња саопштења портала о чудотворној храни и козметици, третманима којекаквим опасним хемикалијама у борби против рака су ме довољно иритирала. Уз то и начини храњења, савети квази нутрициониста и вечита препорука да се једе жути шећер, Хималајска со и сличне небулозе су ме већ довеле у ексцитовано стање. Окидач је био тадашњи “бум” коњски шампон, који је неко почео да продаје као чудесни шампон за раст косе. Моја супруга ми је рекла да нешто напишем на ту тему. Пронашао сам блог као начин да комуницирам с људима и да са хемијске стране покушам да појасним где се греши и ко им продаје маглу.
Да почнемо од вечите дилеме и добро познатог „тако су и нама и шта нам фали”. Где су наше мајке и баке највише грешиле у исхрани деце и шта данашње мајке морају да раде другачије?
Ранија исхрана је била квалитетнија, јер су сировине просто биле квалитетније. Данас се купује у супермаркетима, на пијацама које нису ни изблиза задовољиле минималне хигијенске стандард, у продавницама пре бих рекао нездраве, него здраве хране. Воће и поврће се бере пре физиолошке зрелости због чега нема пуну нутритивну вредност. Идеја је само да се роба очува, а не да буде квалитетна. Моја бака није грешила. Јели смо све од спанаћа (кога сам одувек мрзео) до меса и воћа. Није било изобиља, нити слаткиша у свакој прилици и на сваком киоску. О злу кока-коли и да не говорим. Индустријско смеће од хране радо и мајке купују деци, мислећи да им чине неко добро. А као врхунац ироније је да се деца, ако су добра воде у Мек. Баке су правиле зимнице, слатка, џемове. Деца су пила млеко, јела месо. Трчала, скакала и јурцала за лоптом. Данас баке и деке кришом купују слаткише, а врхунац љубави се огледа у куповини разних телефона.
Већ поменуто „и шта нам сад фали” није баш добар аргумент за кљукање деце индустријским производима. Да ли су нове генерације осетиле последице лоше исхране претходних деценија? Дијабетес, гојазност, здравствени проблеми… када настају последице лоше исхране у детињству?
Шта нам фали заправо је лажни аргумент у светлу данашњег начина храњења. Индустријска храна је нужно зло, јер су сви постали лењи да кувају, спремају, обилазе пијаце и купују млеко и месо код сељака. Лоше навике људи који имају од 35 до 50 година су се пренете у сопствени дом, са родитеља на децу. Зато је свако четврто дете гојазно. И уместо да се води рачуна о класичној, разноврсној и умереној исхрани, квалитетним намирницама и домаћој кухињи све се своди на чаробне дијете, квази исхрана типа хроно исхране или фрутуријанце, сироваше и сл.
Када се у дечју исхрану уводе со и шећер?
Реално по науци – никада. Соли има довољно у мајчином млеку, а посебне формуле се креирају тако да у заменама имају исту количину соли. Слично је и са шећерима. С тим што је први шећер с којим се беба сусреће лактоза, а не сахароза. Овај други почиње да се уноси с воћем, баш као и глукоза и фруктоза. Зато постоје тачне препоруке колико чега у ком периоду је потребно да се уноси и од хране и од пиће. Проблем је у томе што су многе намирнице или полазне сировине већ третиране и садрже со или друге адитиве који подижу количину натријума. Знам да су и у периоду пре 20 година када су моја деца била мала у храну додавали шећер, како би беба радије јела. И наравно кварила зубе, гојила се и кварила метаболизам. Родитељско незнање је опасно, јер је много изазова око нас.
Постоји још једна позната флоскула: само умерено и све ће бити ок. Оправдање које налазимо када деци дајемо слаткише и грицкалице. Можемо ли се тиме правдати и шта значи умерено? Колико шећера сме да унесе дете дневно, без последица по здравље?
Умерено је 2 пута недељно слаткиш. Ко се тога још држи? Препорука Светске Здравствене Организације је до 10% од укупних енергетских потреба детета могу да буду слободни шећер (сахароза, глукоза или фруктоза или било која смеше тог типа: агава, малтекс и сл.). Нажалост све учесталији недостатак кретања даје основу за нови савет који СЗО има, а то је да се ова вредност смањи на само 5% од укупне потребне енергије. Наравно да то није баш увек лако израчунати. Нарочито што многи слаткиши и немају те податке на етикети. Није лако ни одолети детету које кука и хистерише у продавници.
Родитељи су данас веома забринути када купују храну јер не знају да ли је јабука прскана 30 пута, како је третирана зелена салата и којим је хормонима „кљукано” пиле чије месо дају деци. Апсолутне заштите нема. Можете ли им дати неки савет – како да поступају да би својој деци обезбедили квалитетну исхрану? Да ли је органско заиста органско?
Реално савета нема, јер добре хране нема. Нити здраве. Решење је у набавци код сељака. Али тражити то од свих није реално. Храна је пуна адитива и временом ће бити све гора. Уз то одгајање под фолијама, стакленицима и пластеницима је све само не идеална храна. Нажалост, то нам је реалност. Чак ни сва храна коју производе сељаци није здрава. Пречесто је превише прскана хемијским средствима. За јабуку сте претерали. Није 30 пута прскана, већ само 28 пута. У органску храну у Србији не верујем.
Комбиновање намирница је вечита дилема. Кромпир и месо не иду, житарице и воће не иду, житарице и месо не иду. Да ли је све то тачно и која правила би требало поштовати?
Ниједно. Све намирнице иду. Правила генеришу стручњаци и таквих правила нема код стручњака. Има код нестручњака, лажних креатора оригиналних исхрана, који су отишли чак и корак даље, па не дозвољавају нпр. јогурт, али може кисело млеко или не смеју да се мешају воће и поврће одређених боја. И даље важе основна правила која су постављена одавно. Обилан доручак, ужина, добар ручак, ужина и што лакша вечера. Деца која су изузетно физички активна могу да уносе и већу количину „забрањених“ слаткиша. Али када се све то израчуна, опет се своди на 5 до 10% укупних енергетских потреба.
Писали сте раније и о заблудама у вези са спанаћем и његовом хранљивошћу. Има ли још сличних заблуда? Да ли је истина да Ц витамин нема ту улогу коју сви верујемо да има?
Витамин Ц је и за мене био разочарање. Велике студије су показале да је просто без ефекта у спречавању грипа, назеба и сл. Нити убрзава оздрављење. Човек може да ресорбује одређену количину било ког витамина. Преко тога је све сметња, а не корист. И нема доброг суплемента. Они се узимају само по препоруци лекара. Једна од помодних и нестручних тврдњи је утицај хране на промену pH организма. А онда као шлаг на торту глупости неко измисли да је лимун базан. Много има заблуда око хране. У значајној мери доприносе новинари и портали који јуре сензацију, а не истину.
Модерне маме често међу првим намирницама својој деци нуде житарице као што су кус-кус, киноа, амарант, спелта. Да ли је у питању помодарство или су ове намирнице заиста добар избор за дете?
Чисто помодарство. Без реалног оправдања. Осим што се неке лакше спремају.
Шта је са хемијом у другим препаратима који долазе у контакт са децом – шампони, креме, купке. Рекли сте једном да не постоји природни сапун. Шта родитељи да одаберу?
Мотивисан управо проблемима с којима се срећу деца и родитељи покренуо сам школицу сапуна у којој се учи како да се праве добри тоалетни сапуни, који су бар 5 пута бољи од чувеног дечијег сапуна и бар 100 пута од турских сапуна. Постоји добра козметика за децу, али она мора да буде сертификовано хипоалргена. Чак и у таквој ситуацији средство за прање је шампон. Нека су деца просто сувише реактивна на такву козметику, па су се хипоалергени сапуни показали као спасилац у кризи. Сапуни нису природни, јер настају у хемијској реакцији. Али је производ безбедан. Баш као и печени хлеб. Услови печења нису природни, али је хлеб одлична храна.
Лекови су посебна тема и свакако да их нико неће давати деци без преке потребе. Можете ли дати неке опште смернице на ту тему? Многе мајке у жељи да избегну употребу лекова, прибегавају разним природним методама за скидање температуре. Шта бисте им саветовали?
У кризним ситуацијама добро је знати да се температура добро обара и млаком водом. У крајњем случају ако је температура упорна хладни чаршав тренутно скида температуру. Али се то ради ипак тек када је температура виша од 38,5 и има тенденцију раста. У сваком случају је потребно дете што пре одвести до лекара и слушати савете и упутства. Не повећавати дозу лека, али је и не смањивати по сопственом нахођењу. Нажалост био сам присутан у чекаоници када је мајка довела дете до лекара после 3 дана иако је све време имало температуру преко 39. А она је посезала за „природним лековима“, без ефекта. Рендани кромпир, сирће, алкохол и сличне глупости. Ја сам сувише волео своју децу да бих се тако играо. Наука није измислила лекове и третман болести да би се враћали у XIX век или богами и даље у прошлост.
Помодарски антивакцинарски покрет је једно такво опасно зло. Прети да нам на велика врата врати смртоносне болести које смо скоро искоренили. Оно што је крајње збуњујуће и потпуно неморално када се у том скупу нађу и лекари и фармацеути. Морамо да имамо поверењу у струку, иначе све постаје бесмислено. Када струка поново заузме своје место и храна ће бити боља. Неће бити идиотских реклама на којима се промовише кекс, смоки и сл. а да родитељи изгледају као велике, трапаве будале док спремају нормалну храну.
На крају, шта бисте саветовали родитељима? Које намирнице никако не треба да дају деци?
1. Слаткиши и сланиши паковани у сребрним или златним кесицама (чипс, смоки, крекери, чоколадне бананице) и газирана пића. 2. Паштете. 3. Супе из кесице. 4. Хлеб (све оне продужене свежине и укуса), смеђи шећер и 5. Сва готова јела. Опет у одабиру ових артикала лењост је веома важан фактор. Или како се то данас каже – темпо живота. Кафа се никада не раствара без остатка. Зашто би се растварала инстант кафа? Има заиста толико хемије у њој да сам по првом ишчитавању чега све има у њој оставио тај грех за једном у 2-3 недеље. Раком се толико манипулише, да је то превршило сваку меру. Индустријска храна има строге регулативе и ако се оне испоштују, не може да буде канцерогена или да на други начин утиче на здравље. Али ако се дете не храни често паштетама и виршлама и све залива кока-колом. Све може да се једе понекад, али само ХРАНА редовно. Добра, стара, традиционална кувана храна. Воће и поврће. Домаће слатко, домаћи колачи. Толико је све око нас вештачко да сви умећемо реч домаћи. А некада није било тако. Некада је било само храна, колачи, торте.
Профит нас убија, а сви у томе на један или други начин учествујемо.
Интервју водила А. Ц.