Јавност је јуче узнемирио допис који је преплавио друштвене мреже. Ради се о писму које је ПУ Ужице упутила школама у Ужицу и околним општинама где се од њих тражи да направе спискове ђака који су потенцијалне жртве, али и извршиоци насиља, као и оних који показују асоцијално понашање. МУП се данас и званично извинио школама, рекавши да је допис мотивисан добрим намерама, али несмотрено дефинисан.
Овим поводом огласило се и Друштво психолога Србије, чије саопштење преносимо у целости.
„У циљу враћања сигурности у наше школе и друштво, један од важних задатака који се налази пред свима нама и пред свим деловима система (друштва) јесте посвећивање додатне пажње вршњачком насиљу и ангажовање свих делова друштва на решавању проблема вршњачког насиља.
У јавност су доспеле информације о позиву упућеном школама који се односе на састављање спискова ученика који су потенцијални насилници или жртве. Овакав арбитрарни критеријум, који је уједно и у супротности са законом управе школа, стручне службе и наставнике ставља у крајње неадекватан и потенцијално опасан положај. Таква мера је исхитрена и може имати даље негативне последице по децу, родитеље, школе и читаво друштво. Стигматизација било које групе ученика увек је контрапродуктивна и води у продубљивање проблема, а не ка његовом решавању. Репресивне и издвајајуће мере нарушавају сигурност школског окружења, а повратак поверења у сигурност школског окружења мора бити приоритет целе заједнице у наредном периоду.
У циљу борбе са вршњачким насиљем, неопходно је да буду ангажовани тимови стручњака, који ће краткорочно радити на решавању појединачних случајева, а дугорочно на системској превенцији кроз једини утемељни и ефикасан начин смањења вршњачког насиља, а то је развој сигурне и позитивне климе у школи и развој социјално-емоционалних компетенција ученика и свих осталих актера у васпитно-образовним установама. У овој ситуацији, када су нам потребна делотворна решења, не треба сметнути с ума да је вршњачко насиље сложен феномен, који захтева сагледавање шире слике и координисане и планске акције које су у складу са професионалним етичким принципима.
Тим за информисање
Одељења за психологију
Филозофског факултета у Београду
Niti je ishitrena niti nepotrebna.
Mislim da ljudi uopte nisu svesni sta nam se desilo i desava.
Mozda bi trebalo preispitati psihologe i njihov rad, jer od kada su oni u celoj prici deca su sve gora i gora.
Deca zive u ubedjenju da je sve sto urade dobro i da nisu ni za sta kriva. To je jedino sto ce im bilo koji psiholog reci.
Uz to gledaju nasilne sadrzaje, igraju nasilne igrice i imaju roditelje koji ih podrzavaju. Mozda krenuti od prevaspitanja roditelja, smanjenja psihologa i vracanja prava roditeljima nad svojom sopstvenom decom. A mozda i kaznjavati prvo roditelje koji ne reaguju kad im deca maltretiraju drugu decu. Ima tu svasta da se uradi na vracanje dece na pravi put. Samo mislim da je vec poprilicno kasno za neke.