Једна истина коју зна свако ко је икада имао посла са децом: деца воле правду; ако им се правда ускрати, реагују бурно; не смирују се док језичак на теразијама не постигне апсолутну равнотежу. Одступања од овог правила су ретка и најчешће изазвана факторима који нису део дечијег унутрашњег света, долазе споља као рушилачки напад на психу појединца.
Ако моја деца изађу са часа, стоје испред школе, бесно истичу своје захтеве, треба их саслушати. Не може грешка бити у њима. Нешто друго је запалило фитиљ побуне.
Ако су та деца пунолетна, а већина која је данас на улици, то јесте, проблем је велики. Не може се угасити и затрпати наређењима нити сваљивањем одговорности на њихове професоре.
Пре извесног времена, после великих трагедија, сетимо се да је тим истим професорима речено да се деца имају научити „вредностима међусобног поштовања, сарадње и солидарности, уз уважавање различитости“. Нарочити акценат је стављен на емпатију. Али, није посао једног професора да ђаке ДРЖИ у учионици. Не. Он треба да их научи и васпита. Нису студенти и средњошколци бесловесна гомила коју треба ДРЖАТИ. Они знају, виде, осећају.
Наша деца виде да им се школство распада, да им нуди застареле и преопширне програме, да им после изласка из клупе не обезбеђује егзистенцију. Систем их игнорише, наставници слежу раменима и ћуте. Зато су бесни.
Наша деца виде да их лажемо када тражимо лепе манире и поштовање, када им продајемо маглу кажњавајући их због псовке, вике, гласне музике. Они прате медије, крећу се градом, сведоци су простаклука и баналности на сваком кораку који се допушта и негује. Зато су бесни.
Наша деца гледају своје родитеље, занемеле и немоћне, огорчене, како не досежу до просечне плате. Прелива се то и на њих јер око себе примећују и оне који без заслуге, образовања, или било ког пристојног квалитета живе боговски. Зато су бесни.
Имају наша деца и довољно емпатије и осећаја солидарности. Спремни су да се боре и жртвују, да саосећају са сваким, од мачке и златне рибице, до последњег човека на планети, али их стварност демантује и поништава све чим пређу праг рођене куће. Осећају се угрожено. Постају жртве. Зато су бесни.
Дечак из Лесковца је био у хранитељској породици. Био је добар и примеран. Спортиста. Прихваћен у друштву, омиљен. Волео је школу. Он би требао бити пример како једно друштво, примењујући све доступне мере, може бринути о детету које је остало без родитељског старања. Али, овај дечак је прешао праг своје куће и пао под шипку убице. Мучки је убијен. За њим жале другови, хранитељи, Лесковац. А Лесковац је далеко. Остатак Србије се није много потресао због тога. Вест за један дан. Србија је, изгледа, огуглала на појединачне смрти, па биле оне и дечије. А сутра то може бити било које дете.
И убице су деца. Један је мењао шаржере и пуцао по смишљеном плану, сео на клупу и предао се. Други је рафално покосио другове насумице на два места, мотив истрага није открила, бежао од потере целу ноћ и данас жали због укидања смртне казне коју би себи одредио. Убица из Лесковца је своју жртву оборио, а затим сео на њу и тукао је до смрти. Од раније је био познат као проблематичан. Шта ћемо са овом децом? Како су они постали такви, ко им је дозволио, ко их је таквима начинио, ко је жмурио, ко није урадио свој посао како треба? Има ли за њих лека? Колико још таквих постоји међу нама? Има ли систем одговор на то?
Осим петнаест жртава, на списак питања без одговора треба да допишемо и сву ову осталу децу, њихове убице, жене настрадале у породичном насиљу, па да питамо. Да питамо зашто је Лесковац далеко. Да им објаснимо како се у нашој деци нагомилао бес. Експлодирао је. Не може се ДРЖАТИ у учионици.
Ауторка је професор српског језика и књижевности из Шапца
Prosveta, ili radite bez filozofiranja ili daje otkaz i nađite sreću u drugoj oblasti. I da ja Vas nešto naučim- svi smo mi zamenljiv šraf u sistemu koji je stvorio neko edukovan i plaćen za to.
botovi su presli na novi nivo – sad prete i vredjaju. Pravo sa „akademije“
deca nemaju sta da traze na ulici.Niti bilo sta oni da protestvuju.Pogotovo da ih vodi nastavnica bez znanja roditelja.To je za momentalni otkaz!
Милице, да ли је “ заменљиво“ (неправилно) ово дете?! Само толико!
Драга професорка.
Није лако у Србији, бити ни ђак, ни наставник ( учитељ), ни лекар, ни пацијент.Ни родитељ, ни студент.Изгледа да је само лако бити министар здравства и министар просвете.Немаш никакву одговорност што ти деца убијају децу,али можеш да наредиш директорима школа,наставницима,лекарима да су они одговорни.Можеш да их оптужиш и да будеш паметан.Све само не, одговоран.
Драга наставнице из Шабца, радите много тежак посао.А још хоћете да помогнете деци.
Изгледа да то,неће да може у овој орбити.
Поздрав.
Poštovana, svaka Vam čast što ste imali hrabrost, dostojanstvo i profesionalnost da napišete ovo pismo i da kažete istinu o problemima u društvu u kome žive naša deca.
Sraman tekst!!!!Ništa nije istina!!!!Povraća mi se od ovakvih neozbiljnih tekstova .Kao da je neko lud i ne vidi šta radite!Ko nema gde da se zaposli????Koliki je orosek plata u Srbiji????Ne daj ,bože,da se vratimi na đilasovske metode vlasti!!!Kiristitu decu da izađu i zaustave saobraćaj radi sopstvwnih interesa!!!Umesto da se uče da. poštuju institucije koje rade svoj posao!!!Opozicija je primer nasilja i na njih neko da se ugleda???Nije cela opozicija,ima ih koji u ovome ne učestvuju.
gdjo Miro, vas ovo bas pogodilo..mislili ste, inace, da su se ova deca samoubila, ili ih ubila opozicija, nasdstresnica nije pala, faraon nije odlepio od samoznacaja i samovelicine, drzava nije nestala, drustvo se nije urusilo…sve to proslo pored vas…blago nistima i nemustima, njihovo je carstvo nebesko…tj, gdjo Miro, blago budalama, i njihovo je carstvo nebesko. Al ako niste nista i nemusta, ako niste budala, sram vas bilo sto postojite kao takvi.
Draga Miro,plašite li se Božije kazne zbog svega napisanog.
botovi, direktno ste odgovorni.
sve se uči prvo od roditelja koji su dužni da ih vaspitavaju kako treba, da nisu besna, zahtevna, da su kulturna… a obučavaju se kao da idu u ring, a nose najčešće agresivnost iz kuca. vaspitači imaju obavezu da zaštite decu u školama i ne dozvole da izlaze van da bi izrazili protest, ne poznaju prilike, a vi im punite glavu zbog vasih frustracija. vama će verovati jer nemaju svoje mišljenje. plaćeni ste da decu učite, i zadržite se na tome. kukati da je plata nikakva, teško živite. imate veće prohteve, želeli bi više što je normalno, želje rastu a mogucnosti nisu takve i nezadovoljstvo raste. svi bi hteli bolje, ali država nije bogata ni moćna. u odnosu na prošle decenije, sad je najbolja. promena vlasti dovela bi nas do pljačke kao što su zuti radili. i država nije dužna da posao nalazi, gde to u svetu ima. sve izvrcete, tekst je promašaj, kako to mali Djokica zamišlja. treba dete samo da nadjes, da se trudi, da se bori. a zastareli program ako jeste, tu se trebate boriti da se nešto promeni, a ne sa decom manipulisati u smislu vide oni nepravdu pa im treba izaći u susret. škola je škola i treba da su u klupama. svaka druga aktivnost molim lepo, van škole. dok se ne promeni sistem školovanja, dužni ste poštovati pravila.
U pravu ste gsp Miro. Mnogo se besa nakupilo u profesorki iz Šapca. Njene frustracije, porodični problemi i lična sagledavanja su njen lični stav a ne i zajednički imenitelj pod koji se podvode i deca.
Država je plaća da uči decu osnovama iz njenog predmeta a politički stav i ponasanje u vezi s istim izrazi van škole i bez zaklanjanja iza dece.
Не може се држати али их не треба водити ,потпаљивати. знам како су самном радили. Политици није место у школи. Какве везе има убиство ученика од бахатог убице ? Крив министар? Ученици треба да знају да се на власт долази изборима, да буду активни и слободно бирају а не обојеним револуцијама које доносе зло свима.
sve se uči prvo od roditelja koji su dužni da ih vaspitavaju kako treba, da nisu besna, zahtevna, da su kulturna… a obučavaju se kao da idu u ring, a nose najčešće agresivnost iz kuca. vaspitači imaju obavezu da zaštite decu u školama i ne dozvole da izlaze van da bi izrazili protest, ne poznaju prilike, a vi im punite glavu zbog vasih frustracija. vama će verovati jer nemaju svoje mišljenje. plaćeni ste da decu učite, i zadržite se na tome. kukati da je plata nikakva, teško živite. imate veće prohteve, želeli bi više što je normalno, želje rastu a mogucnosti nisu takve i nezadovoljstvo raste. svi bi hteli bolje, ali država nije bogata ni moćna. u odnosu na prošle decenije, sad je najbolja. promena vlasti dovela bi nas do pljačke kao što su zuti radili. i država nije dužna da posao nalazi, gde to u svetu ima. sve izvrcete, tekst je promašaj, kako to mali Djokica zamišlja. treba dete samo da nadjes, da se trudi, da se bori. a zastareli program ako jeste, tu se trebate boriti da se nešto promeni, a ne sa decom manipulisati u smislu vide oni nepravdu pa im treba izaći u susret. škola je škola i treba da su u klupama. svaka druga aktivnost molim lepo, van škole. dok se ne promeni sistem školovanja, dužni ste poštovati pravila.
Дужни смо да поштујемо здрав разум, јер он увек стоји изнад правила. Правила су ту да се мењају, а то се доказује примерима који временом постају нова правила.
Поштовање правила се често захтева само када неко жели да се сакрије иза својих дела или недела.
Неопходно је да људи више слушају једни друге и да се не плаше препустити своје место другима.
Уградили су ти чип.