Упис у средњу школу је, за већину осмака и њихових родитеља, први озбиљан сусрет с бирократијом која одлучује о нечијој будућности. Правилник који регулише тај процес детаљан је и често нејасан документ — али у њему се крију правила која могу бити пресудна. Ово је преглед свега што је важно знати.
Од чега се прави укупан збир
Систем почива на двема компонентама. Прва су оцене из шестог, седмог и осмог разреда: просек на крају сваког разреда заокружује се на две децимале, сва три просека се сабирају, а збир множи бројем четири. Максимум из овог дела је 60 бодова.
Друга компонента је завршни испит, који носи до 40 бодова. Тест из српског језика и тест из математике носе по 14 бодова, а комбиновани тест из изборног предмета (биологија, географија, историја, физика или хемија — ученик бира један) доноси до 12 бодова.
Укупан максимум из школе и завршног испита заједно је 100 бодова. За упис у четворогодишњу школу или гимназију потребно је освоји минимум 50. Ко не пређе тај праг, може се уписати једино у трогодишње стручне програме.
Такмичења: ко добија шта и за који смер
Такмичарски бодови се додају на врх овог збира, али уз строга ограничења која многи родитељи не знају.
За општи упис у гимназију или стручну школу вреднују се искључиво такмичења из предмета који су део завршног испита: српски језик, матерњи језици националних мањина, математика, физика, хемија, биологија, географија и историја, плус техничко и информатичко образовање и физичко васпитање. Страни језици — енглески, немачки, француски, и сви остали — на овој листи не постоје. Награда из немачког или француског на државном такмичењу не доноси ни један бод при упису у општу гимнзаију или било који стручни смер.
Бодови за републичка такмичења: прво место доноси шест бодова, друго четири, треће два. За међународна такмичења: прво место дванаест, друго десет, треће осам. Међународна такмичења која се бодују су свега два — Јуниорска балканска математичка олимпијада и Међународна јуниорска научна олимпијада из физике. Ниједно друго међународно такмичење се не бодује у општем поступку.
Вреднују се само резултати из осмог разреда. Ако такмичење није могло да се одржи у осмом, узимају се резултати из седмог. Ако није било ни осмог ни седмог, бодови се не додељују. Када дете освоји награде из више предмета, бодови се сабирају, али само из највише два предмета.
Специјализована одељења: сасвим други свет
За упис у одељења с посебним способностима — филолошка, математичка, физичка, информатичка, биолошко-хемијска, географско-историјска, спортска и сценска — важе посебна правила. Основа је пријемни испит који се полаже пре завршног, а сва бодовна логика је другачија.
Филолошка гимназија: пријемни испит се састоји од теста из српског (или матерњег) и једног страног језика (енглески, француски, немачки или руски). Сваки тест носи до 120 бодова, укупно 240. Услов за пролаз је минимум 60 бодова на сваком делу. Овде такмичење из страног језика и те како рачуна: републичко прво место из српског или страног језика доноси 60 бодова, друго 50, треће 40. Ово је једини смер где награда из немачког или француског има пуну тежину.
Математичко одељење: пријемни испит из математике, до 240 бодова, праг за пролаз 120. Награда на државном такмичењу из математике доноси 120 бодова за прво место, 100 за друго, 80 за треће.
Физичко одељење: кандидат бира да ли полаже тест из физике, тест из математике или оба — рачуна се само бољи. Право на рангирање за физичко стиче и онај ко положи пријемни за математичко.
Информатичко одељење: пријемни испит из математике, исти тест као за математичко. Ко положи математички пријемни, аутоматски се може рангирати и за информатичко.
Биолошко-хемијско: тест из биологије и хемије заједно (до 240 бодова, праг 120). Такмичење из биологије или хемије носи исте бодовне износе као математичко.
Географско-историјско: тест из географије и историје.
Сценско и аудио-визуелна уметност: пријемни из познавања опште културе.
Спортско одељење: нема пријемног испита у класичном смислу. Кандидат доставља потврду надлежног националног спортског савеза о оствареним резултатима из осмог разреда (или седмог ако из осмог није било могуће). Бодују се само олимпијски и параолимпијски спортови. Наступ за репрезентацију Србије доноси 10 бодова; златна медаља на државном првенстову осам, сребрна седам, бронзана шест. Ко није остварио ни једно од тога, али је регистрован у надлежном савезу, та регистрација се рачуна као потврда.
Листа жеља: до 20 опредељења
Након завршног испита и објаве резултата, сваки кандидат и родитељ могу исказати до 20 опредељења за даље школовање. То се ради или електронски путем портала Моја средња школа или писмено у матичној основној школи. Свако опредељење садржи шифру и назив смера, назив школе, језик образовања и трајање. Систем аутоматски распоређује кандидата у прву школу с листе за коју има довољно бодова.
Када је исти број бодова
Ако више кандидата дели исти збир, предност се утврђује овим редом: најпре предност има носилац Дипломе „Вук Караџић“, затим онај ко је освојио више бодова на такмичењима, а потом онај ко је имао више бодова на завршном испиту. За специјализована одељења, између дипломе и такмичења стоји још један критеријум — бољи резултат на пријемном испиту.
Привилеговани услови уписа: ко има право
Ученици из ромске националне мањине могу се пријавити за упис под повољнијим условима. Број бодова који су остварили на основу успеха из школе и завршног испита увећава се за 30% од разлике до 100. Ако уз то живе у породици која је корисник новчане социјалне помоћи, увећање је 35%. Исти механизам важи и за полазнике који су основно образовање завршили по програму функционалног основног образовања одраслих. Ове две категорије не могу истовремено користити оба основа за увећање бодова.
Музичке и балетске школе: посебан систем
За музичке школе, бодовни збир се прави од резултата на пријемном испиту и општег успеха у основној музичкој школи (до 30 бодова) и у последња три разреда основне школе (до 30 бодова). Ко није завршио музичку основу, полаже испит за ниво те школе. Ученици који уписују музичку школу не попуњавају општу листу од 20 опредељења.
За балетске школе важи сличан принцип, са сопственим правилима за пролаз на пријемном који се оцењује по критеријумима попут сценичности, физичких предиспозиција, слуха и ритма.
Школа унутрашњих послова
Ово је посебна категорија с посебним конкурсом. Кандидат мора бити српски држављанин с пребивалиштем у Србији најмање годину дана, млађи од 17 година, без изречене васпитне мере или кривичног поступка. Пријемни испит обухвата општи лекарски преглед, проверу базично-моторичког статуса, психолошку селекцију и специјалистички лекарски преглед. Сваки део је елиминациони. Ранг листа се прави од бодова са завршног испита, оцена из школе, психолошке и моторичке провере — а такмичарски бодови се додају поврх тога.