Ако се слажете са питањем у наслову одговорите и зашто?
Моје је мишљење следеће:
– Потпуно смо небезбедни од ученичког (или неког другог, нпр. родитељског) насиља (физичког, вербалног…).
– У финансијском смислу наш рад се готово уопште не цени. Другим речима, иако су наставници најобразованији део популације убедљиво су најлошије плаћени у читавом јавном сектору. Ако мислите да претерујем распитајте се за примања у судству, полицији, здравству…
– Даље, за ту срамотно малу надокнаду од нас се тражи толико администрирања да то један здраворазумски ум тешко може да схвати! Не постоји јасан пример шта се од нас тражи. Иако многи просветни радници огромно време троше у сређивању административног материјала, личних евиденција и слично потпуно су несигурни да ће им то бити довољно када дођу саветници/надзорници.