Када говоримо о љубави, углавном говоримо како је нема. А у ствари, има је, има је чак и више него што можемо да замислимо, само најчешће немамо уши да то чујемо. Јесте, наравно, сви бисмо волели да чујемо конкретне речи љубави, иако су отрцане, као оне три слатке речи „Волим те лудо“, или „Ти си мој живот“, или проширене облике тог истог, као на пример „С тобом на крај света“, или још невероватније – „Кад бих могла да бирам име, звала бих се Његова“.
Али, људи су данас одустали од тих реченица, јер их сматрају опасним, сувише предавајућим, непримереним за време које аплаудира углавном цинизму, иронији, па чак и грубости. Многи се не усуђују да кажу најлековитију од свих реченица – „Много те волим“, па то кажу на милион других безболнијих начина, пошто се то „много те волим“ некако, код нас, подразумева.
Изјава љубави је, на пример – „Обуци се топло“, или „лепше ти стоји она црвена хаљина“. „Понеси кишобран“. Изјава љубави је и „не мораш да куваш сутра, водим те на ћевапе“. „Много радиш, одмори се.“ Или „Мало спаваш“. Изјава љубави је кад се он врати са посла са пуним кесама поморанџи, а да му то нико није тражио. Изјава љубави је кад му она купи два пара чарапа.
Изјава љубави је кад примети да је она променила фризуру, чак и да уопште не каже да ли му се допада.Или кад му она каже да је духовит. Изјава љубави је кад њу боли глава, а он утиша телевизор или јој скува чај. Изјава љубави је свако дугменце на његовим кошуљама које му је ушила. На пример, кад он дође колима по тебе. На пример, када не носиш тренерку по улици, јер знаш да се то њему не свиђа.
Што се речи тиче, у Србији је љубавна изјава кад му кажеш „дебели“, а он теби каже „Матора, згромићу те.“
Изјава љубави је кад ти дете каже „Мама, смараш!“ Или кад ти мама
звоца што не долазиш чешће, а ти њој кажеш „Не буди досадна, сувише критични људи су гушитељи.“ Љубав је кад мајка каже својој ћерки „сине“, и кад сину каже „ђаволе“ или оно српско, мајчинско – „еее, будало моја.“ Понекад је највећа љубав према мајци изречена у оном шатровачком – „Кево!“
Српски језик је само наизглед штур у тој области, а заправо је ризница емоционалних метафора. Кад ти каже „џигерицу ћеш ми појести“, и то се, некако, рачуна као изјава љубави и бриге.
Мислите о томе: Љубав се изговара и када се о њој не говори. Мада је лепо, понекад, и чути али и гласно изговорити ону реч на „љ“ коју ми је одједном глупо да помињем.