Др Сузан Форвард, експерт за родитељство, идентификовала је неколико врста психички нездравих односа родитеља према деци
Отрован однос родитеља према детету тешко је препознати, и многи схвате да су одрасли у таквом окружењу тек након што одрасту, али постоје и они који тога уопште нису свесни.
Постоје многе врсте такве токсичности – од агресивних родитеља, до оних који су духом одсутни и као да не виде нити чују своје дете.
Др Сузан Форвард, експерт за родитељство, идентификовала је неколико врста психички нездравих односа родитеља према деци, и то је навела у својој књизи „Отровни родитељи“.
У њој су набројани и алкохоличари, хаотични родитељи, они који спутавају децу јер желе да следе њихове снове уместо својих, али и вербални злостављачи, који својим ставовима и коментарима убијају самопоуздање својој деци, јер их константно понижавају, чак и пред другим људима, што на дете може оставити озбиљне психичке последице.
Ових седам знакова показује одрастање уз такозване отровне родитеље:
1. Родитељи им нису били ослонац
Ово је прилично распрострањен проблем, који оставља последице за цео живот детета. Ту се може радити о родитељима злостављачима, психичким или физичким, али и о свим осталим који нису били усредсређени на своју децу, њихов квалитетан одгој и стварање осећаја сигурности. Ту спадају и родитељи размажене деце, који мисле да су одлични родитељи зато што својој деци попуштају у свему, али у гадној су заблуди. Ако дете са родитељима може да ради шта жели, тад се на њега не може ослонити и временом, због недостатка ослонца у животу, постаје несигурно.
То касније може утицати на њихове односе са другим људима и нездрав однос са партнером, али и својом децом. Таква деца након одрастања подсвесно верују да је сасвим нормално да их други третирају као што су их третирали и родитељи, и често остају у таквим нездравим односима, уместо да беже од њих, као што би урадио неко ко је одрастао у психички здравој породици.
Прочитајте и Детепоклонство (како родитељско обожавање утиче на дете)
2. Врло тешко прихватају одбијање и неуспех
Деца отровних родитеља често су склона застрашујућим реакцијама на све што није „звездани“ успех. Ту опет до изражаја долази несигурност и неповерење у самог себе, због родитеља који су их тако третирали. Тај однос био је отприлике овакав – дете мора да буде најбоље у свему или ништа не вреди. На пример, ако у школи нема само петице, родитељи га третирају као губитника и пропалицу. Опет, ту долазе до изражаја комплекси које родитељи имају.
На пример, родитељ инсистира на петицама јер сам није блистао у школи и због тога се осећао јадно. Или, мајка форсира своју ћерку да буде најлепша и тако је учи да је физички изглед најважнији у животу, а то ради само зато што никад није била задовољна својим изгледом и била је константно љубоморна на друге који су лепши. Таква деца касније могу да имају огромне проблеме, јер не желе да прихвате да има људи који су успешнији или лепши од њих, и да је то сасвим нормално.
3. Имају екстремне реакције које их збуњују
То може бити последица отровног одгајања. Ако често „полуде“ због ствари које нису нимало битне и немају везе ни са чим, тада је то показатељ да у њиховој глави „све коцкице нису сложене како треба“. На пример, неко одлучи да ради за непрофитну организацију и тако следити свој сан, али добије нервни слом ако неко спомене плату и новац. То може да указује на то да су његови родитељи агресивно неодобравали неке ствари у детињству, рецимо да је зарађивати мало нешто јако лоше. Одрастање у таквом окружењу може да укључује и осећај кривице, иритације, страха од напуштености или ирационални гнев.
Прочитајте и Размажено и хистерично дете: 5 доказа да сте га ви учинили таквим!
4. Своје емоционалне потребе стављају на задње место
Било да је одрастао уз вербално или физички насилног родитеља, ту се ради о манипулативном односу због којег ће такво дете сопствене емоционалне потребе стављати на задње место. И то је веројатно због страха шта ће други мислити, уместо стављања на прво место онога што је најбоље за односе. Таква деца током одрастања потискују своја осећања или љутњу, јер страхују да ће, ако их изразе, доћи до проблема. Али, понекад се код њих догоди „ерупција“, па се многи тад чуде јер је „био миран, добар и повучен, па шта му се сад одједном догодило“.
5. Не знају ко су након одрастања
Многа деца отровних родитеља сматрају да им је веома тешко да утврде ко су они заправо, какви су… Код њих постоје три подручја на којима им недостаје самопоуздање, а то је: ко су, шта осећају и шта желе. То се догађа зато што су, због нездравих односа с родитељима, дуги низ година страховали да изразе себе и своја осећања онаквим какви јесу, већ су то потискивали и скривали од родитеља. Другим речима, нису имали прилику да обрате пажњу на сопствени раст и развој, већ су израсли у несигурне и збуњене људе.
Прочитајте и Савремено васпитавање детета или о чему данашњи родитељи брину
6. Њихов „унутрашњи глас“ је врло критичан
То је кључно. Психологија самопоштовање дефинише као осећај властите вредности, а деца отровних родитеља често имају озбиљне проблеме на том подручју. Многи од њих заточеници су сопственог „унутрашњег гласа“, односно нереално су критични према самим себи, као што су им то родитељи радили. На пример, стално су им говорили да су глупи, безвредни, недостојни било чега, да су потпуни неуспех, људско смеће…
Људи који су тако одрасли, односно за своје родитеље никад нису били довољно добри, морали би да имају на уму то да су им родитељи били себичне особе, чије речи упућене властитом детету су говориле искључиво о њима, колико су безосећајни.
Прочитајте и Мужеви женама стварају додатних 7 сати кућних послова недељно!
7. Често су се осећали одговорним за понашање својих родитеља
Деца одрасла у таквом окружењу често заправо не признају да су њихови родитељи учинили нешто погрешно. Њима је у глави толико дубоко усађен осећај кривице, да га се тешко могу отарасити. Они су као мали могли да правдају родитеље зато што их немилосрдно туку, зато што су то заиста заслужили или су их занемаривали јер нису били достојни њихове пажње и љубави.
Наука је доказала да деца отровних родитеља развијају оправдања за њихово понашање, јер им је тешко да прихвате да их родитељи не воле како би требало. Многи од њих, без обзира што су им родитељи у детињству радили лоше ствари, и даље их воле и тешко им је да прихвате чињеницу да је проблем био у родитељима, а не у њима.
Извор: 24sata.hr