Јавна расправа о изменама и допунама Породичног закона завршава се у петак. Предложене измене уводе експлицитну забрану физичког кажњавања деце, а родитељи или старатељи који ударе дете биће под „корективним надзором“. О овој теми говорили су гости у емисији „Уранак“ на телевизији К1: психолог Снежана Анђелић, педијатар Љиљана Абрамовић Савић и адвокат Небојша Перовић, откривајући како би све ово могло да изгледа у пракси.
Психолог Снежана Анђелић упозорава на озбиљне последице које физичко кажњавање може оставити на развој детета.
„Деца су рањива категорија, она не могу сама себе да заштите. Истраживања показују да то изазива озбиљне последице по развој детета, зато и мора да постоји закон“, казала је Снежана.
Педијатар и почасна председница Удружења за помоћ породици Љиљана Абрамовић Савић указује на то колико васпитање почиње још током трудноће.
„Васпитање креће врло рано, суштински док је жена трудна. Како се она понаша, младе жене нико не учи да све оно што оне у трудноћи проживљавају, све то на један биолошки начин утиче на дете. Тако да кроз тих девет месеци формира разне поремећаје у детету ако је она агресивна, троши дроге, алкохол. Треба прво испоштовати тих првих девет месеци, а онда када беба дође, прихватити је са љубављу и васпитање креће од успаванке, маминог гласа, додира, снаге која га диже, љубави којом га привија на груди. Породица је велика школа љубави, ту се учи љубав, унутар породице“, каже Љиљана и објашњава:
„Батина није добра. Васпитање креће од најранијих дана, креће интензитетом гласа. Када дете прохода, оно одмах иде за врућу ринглу, штекер, ту морате да говорите. Прво идете лаганим гласом, па онда мало јачим гласом. Али имате оне деце која иду даље, иду под ауто, па ће жице да ставе у штекер, па када јако викнете, ако ни тада не стане, постоји једно месташце, мало заобљено, које служи за једну малу клепку. Не тући по глави, рукама, али то се зове опомена. Шљапнете га по гузи. Ако се то одузме родитељима и због шљапке буду ишли или због тога што интензивније поставе дете на место, то ће бити пропаст“, додала је.
Ипак, већина психолога се са оваквим решењем не слаже. Сам професор Светомир Бојанин својевремено је говорио да батина никад није решење и да она из раја није изашла него су је отерали. Такође, огромна већина оних који су се управо школовали на тему психолошког развоја и васпитања деце сагласни су у томе да је батина одраз немоћи родитеља, а за проблеме попут гурања руку у штекер дају логично решење – заштиту за утичнице. У раном периоду, док још није у стању да разуме опасности, окружење се прилагођава детету, уместо да се дете батином и страхом учи да је окружење опасно.
Адвокат Небојша Перовић упозорава на, како тврди, озбиљне последице које би нови закон могао да има по родитељска права.
„Законом, и сви смо ми против тога да неко злоставља, бије, туче и томе слично. Међутим, овим законом се одузима право родитељима да могу да васпитавају децу. У закону новом пише да је и то ‘клепање по гузи или ћушка’ насиље. Недозвољавање одласка на море шеснаестогодишњаку је насиље. Све што није удовољавање детету је насиље. Сада идемо, сада више нема млађе малолетно или старије малолетно лице, овим законом се и то брише. Дете више није до 14 година него до 18. Све могуће међународне конвенције које постоје о правима детета се сада примењују.
Онда се брише да дете тек од 10 година може да изрази своје мишљење у случају развода или нечега. Сада може и дете од 5 година. Овим законом се праве ‘деца кукуруза у Србији’. Сва могућа права се дају детету, даје се некоме ко није ни кривично одговоран. И то у земљи у којој имамо дете које је извршило најкрвавији злочин у Европи и свету. Овим законом се гура прст у око целом народу“, објашњава адвокат.
Истиче да нови закон предвиђа да ће жртве насиља, деца, моћи путем апликације коју ће да оснује Република Србија да шаљу пријаве за насиље у породици и онда ће моћи да се реагује.
”Овим изменама и допунама родитељима се одузима право да подижу децу, васпитавају и да децу упућују како треба да живе“, објаснио је.
Извор: Зелена учионица, Мондо












Напишите одговор