Од „времена пред екраном“ до тинејџерске побуне, лако је осетити да вам деца измичу из руку. Oд помоћи може бити ако верујете својим инстинктима.
Када је најстарији син познатог лекара и психотерапеута Габора Матеа имао осам година, његови изливи беса су толико узнемирили његове родитеље да су га одвели код познатог развојног психолога Гордона Нојфелда. Разговарао је са Матеом и његовом женом Рае. Затим је разговарао са њиховим сином Данијелом. А онда им је рекао: „Ваш син нема проблема. Ви имате.”
Уместо да имају „ проблематично дете“, Мате и Реј су морали да се позабаве сопственим понашањем – откриће које је било „застрашујуће и оснажујуће“, каже познати Мате.
Скоро 20 година касније, Мате је заједно са Нојфелдом написао књигу „Пригрлите своју децу: Зашто родитељи морају да буду важнији од вршњака“. Аутори имају осећај да деца измичу из руку одраслих, постајући нека врста изгубљене генерације. Ово је нарочито изражено код родитеља који се боре са тинејџерском отуђеношћу и прекомерним временом испред екрана.
Мате и Нојфелд тврде да родитељи морају да схвате следеће: изазовна понашања деце „нису проблеми у понашању, већ проблеми у односима“ и предлажу нешто што се зове инстинктивно родитељство.
У средишту овог проблема у односима је нешто што Нојфелд и Мате називају „вршњачка оријентација“. Неки могу видети све већу приврженост вршњацима као знак сазревања. Ако та везаност замењује ону примарну, за родитеље, односно старатеље, онда то није тако.
А шта да радите ако сте своје дете изгубили због њихових вршњака?
Вратите их – каже Габор Мате.
Управо то је оно што је Мате урадио са сопственом ћерком када је имала 15 година.
„Одлучио сам – само ћу је повратити“,
Може ли се однос заиста тако једнострано успоставити?
„Па, уопште није била толико заинтересована да проводи време са мном“, признаје Мате. Али он је желео да буде са њом и њој се допала идеја да једе вани, па су једном недељно ишли на вечеру. Годинама су чували свој датум. Понекад су вечере „лоше“, али следеће недеље би ипак поново изашли заједно.
Те вечери су постале „свети простор“. Његовој ћерки су биле потребне године да му се обрати за савет, „што би било природно за њу све време“, каже он. „Али догодило се.“
Родитељске грешке и како их инстинктивно родитељство исправља
Део књиге „Пригрлите своју децу“ посвећен је грешкама родитеља, а Мате тврди да је направио сваку од њих. Неке од ових грешака су специфичне, као што је коришћење тајм аута, техника коју Мате одбацује као „засновану на страху“. Други укључују коришћење приговарајућег, љутог или хладног гласа, супротстављену дисциплину или занемаривање потребе да проведете довољно времена са својом децом.
Ако сте слушали себе како наређујете детету да опере зубе или обује ципеле, и лецнули сте се од нељубазности или очаја у сопственом гласу, Матеова књига ће вас натерати да своје понашање преиспитате у новом светлу.
Шта родитељи могу учинити да се поново повежу са својом децом?
Уколико имате циљ да се поново повежете са својим дететом, кључно је да се слушамо своју интуицију. Мате тврди да родитељи треба да игноришу све оне књиге које приказују родитељство као стручност коју треба да стекнемо и изградимо.
Аутори сматрају да родитељским инстинктима треба потврда, управо јер су суочени са културолошким нападом на њих. Савети да оставите бебу да плаче ноћу, да изолујете дете које се лоше понашало су примери „родитељских пракси [које] надмашују родитељске инстинкте“.
„Разговарајте са мајкама и видите како се осећају када то раде. Оне то раде. Али како се осећају? Стручњаци за родитељство су им рекли да игноришу сопствена осећања због дететовог очаја.”
Када пређете на суштину, инстинктивно родитељство звучи прилично једноставно: разговарајте лепо са својом децом, понашајте се према њима као према било којој вољеној особи, будите спремни на загрљај, избегавајте прекомерну употребу телефона у њиховом друштву, проведите време са њима. У суштини, мислите о себи као у вези са њима. Ово је очигледна ствар ако сте повезани са својим родитељским инстинктима. Међутим, како деца расту, те инстинкте је теже приметити, а камоли пратити.
„Узмите дете од 10 година. Колико вам је година остало са њим? Кад је још под вашим кровом, под вашом контролом и вођством? Шта је ваш циљ за те године?”
Осврћући се на свој живот „одозго“, седамдесетпетогодишњи Мате каже да види да је његов сопствени циљ „био да буде успешан, заузет и успешан лекар“. И да је тако живео свој живот.
За сваког родитеља који да задржи дете или поврати „изгубљено“ дете, он саветује: „Процените како архитектура вашег живота подржава ту намеру“.
Да ли то значи да ћете радити мање сати? Пошто се књига заснива на идеји усавршавања инстинкта, Мате тврди да свако треба сам да донесе ту одлуку и да чак и „комадићи времена“ могу да помогну у повезивању. Родитељ који касно дође кући може да уђе у дечију собу да брзо надокнади пропуштено време ако је дете будно.
Не схватајте одбијања лично
За почетак биће од помоћи да викендом ослободите време које ћете провести са дететом. Изнад свега, створите атмосферу код куће која је пријатна и позива на дружење и разговоре. Ако старија деца хладно реагују, останите стрпљиви, не схватајте то одбијање лично. Једноставно се држите и имајте на уму да децу треба да приволите поново назад у везу.
Чини се да много свог времена и односа са децом проводимо проверавајући да ли су искључили компјутер или одложили телефон. Уколико је тако и у вашој породици, Мате саветује да уклоните фокус са техничких детаља како контролисати децу и њихове медије.
Посветите се раду на заједничком односу.
Како да одржите контролу а да се дете не осећа контролисано?
Не бисте дали двогодишњаку и виски! Да ли је то питање контроле? Или је то спасавање детета од нечег нездравог?
Родитељ има вођство. Једном када вођство постане контрола, већ сте изгубили битку. Снажна веза између родитеља и детета пружа родитељу ауторитет да ограничи нездраву активност. Реците детету: „Можете ово да радите, али само пола сата дневно“.
Шта када се 30 минута испред екрана претвори у 40?
Мате мисли да је ово прекорачење за само 10 минута одлично и да је питање стицања слободе.
Инстинктивно родитељство или како се поново повезати са дететом?
„Окупите“ своју децу: Проведите време са њима када се пробуде, када дођу из школе, на породичним оброцима, када оду у кревет. Намера и свест чине разлику. Чак и два минута могу пружити „дозу испуњеног односа“.
Родитељи постављају правила: Знаћете када је преговарање препоручљиво, а када није.
Проверите свој став: Уместо да вичете или шаљете поруке када је време за вечеру, идите до њихове собе и разговарајте са њима. Ако је за то потребно више енергије него што имате, Мате инсистира да ово није проблем енергије, већ „питање става“.
Покушајте да одложите што је дуже могуће да свом детету дате мобилни телефон. Др Габор Мате тврди да су дигитални медији добри за децу исто колико и секс и алкохол.
Не покушавајте да контролишете. Покушајте да водите: Ако се увек нађете у сукобу са својим дететом, „боље је да не форсирате проблем, јер ћете само створити конфликт“. Не покушавајте да контролишете, каже Мате. Радите на обнављању односа.
