Наше баке и деке, као и генерације пре њих, комуницирали су тако што су једни другима писали писма. Али, у то време, писмених је било мало. Онда је дошла генерација бумера која је на писма помало заборавила јер је у употребу ушао телефон. И писана реч је као средство комуникације изгубила значај, све до појаве инстант порука и друштвених мрежа.
Данас, начин на који пишемо је нека врста наше дигиталне личне карте. На основу тога нас врло често процењују, а оно о чему пишемо добија више на значају када је написано без правописних грeшака, прецизно и јасно.
Како су за наш портал објасниле лекторке и ауторке Супер правописа, језичког приручника за млађе основце, Ива Радић и Невена Живић, да бисмо деци усадили ту навику да пишу правилно, на томе морамо радити од раних школских дана.
Са Ивом и Невеном разговарамо управо о томе колико је правопис у дигиталној ери важан, да ли нам је жаргон покварио језик и како ће Супер правопис допринети подизању свести о важности правилног писања код оних који су тек научили да читају и пишу.
Правопис је, у ери дигиталних технологија, добио много на значају. И постао је на неки начин знак по ком се препознају добри и лоши ђаци. То се лако примети у коментарима на друштвеним мрежама. Шта мислите, да ли правопис заиста „одаје“ ове друге?
Неписменост одаје управо то, да је неко неписмен. Нажалост, добри ђаци и добри студенти, па и сјајни стручњаци, могу бити неписмени. Нас две смо лекторке и у раду видимо да са основним језичким правилима муку муче и факултетски образовани људи, чак и професори на факултетима.
Мислимо да су многима уста пуна српског језика, али да се заправо мало ради на очувању нашег језика и промовисању лепог и правилног изражавања. Требало би да свака медијска кућа има лектора који ће да обликује текст у складу с језичким правилима пре него што се он објави или прочита на радију или телевизији. Нажалост, лектори су постали права реткост.
Људима остаје у сећању оно што су прочитали у новинама, на друштвеним мрежама, или чули на радију, и мисле да је то исправно. Објављивањем Супер правописа за млађе основце, али и Језичког компаса (Креативни центар, 2024), за старије читаоце, желимо да охрабримо људе да се врате књигама и у њима потраже одговоре на језичка питања која их муче.

Када се говори о правопису, ретко се мисли на онај који би требало да познају и деца која су тек научила да пишу. Ви сте ипак дошле на идеју да ту свест развијате од првих дана школе, па је тако и настао забавни и едукативни приручник Супер правопис. Шта он садржи?
Супер правопис је мали помоћник у савладавању језичких правила намењен млађим школарцима. Приручник има пет поглавља: Велико и мало слово, Састављено и растављено, Мала граматика, Интерпункција и Обогати изражавање. Називи поглавља откривају шта у њима млади читаоци могу да пронађу.
Нисмо оптерећивале мале мозгове опширним објашњењима, већ смо у једној реченици објасниле неко језичко правило, а затим наводиле примере с којима се свакодневно сусрећу. Реч правило увек асоцира на неку строгоћу, а то смо желеле да избегнемо. У томе нам је помогао Душан Павлић, илустратор, чије су илустрације обогатиле ово издање. Његове јасне и духовите илустрације помоћи ће малишанима да упамте како се нешто пише или изговара, а надамо се да ће их комбинација текста и илустрација додатно мотивисати да заволе свој језик и да се правилно изражавају
На крају књиге је и Мали речник. Пошто је мало вероватно да су се деца тог узраста већ сусрела с речником, објасниле смо им шта је речник и да су речи поређане по азбучном реду, и тако им омогућиле да и то увежбају.
Како сте дошле на идеју да напишете овакво штиво? Неко ће сигурно рећи да су та деца сувише мала да би, поред учења слова, бринула још и о правопису. Да ли је баш тако?
Неки ће рећи да су бебе мале за књиге, али постоје књиге које су намењене баш њима. И то је сјајно, јер децу треба упознати с књигама од најранијих дана. Можда звучи озбиљно када се каже језички приручник намењен млађим основцима, али наша намера није да заплашимо децу, већ да им покажемо да правилно и лепо изражавање нису баук, нити нешто досадно. Отуда и овај наслов, јер је супер бити писмен, као и занимљиве илустрације.
Наравно да се не очекује од малишана који тек уче да пишу и читају да се увек правилно изражавају. То, уосталом, не полази за руком ни одраслима. Наш Језички компас (Креативни центар, 2024) одлично је прихваћен код љубитеља лепог изражавања баш зато што не обилује дефиницијама и терминима, већ су језичка правила објашњена многобројним примерима из свакодневне комуникације.
Сматрале смо да такав приручник заслужују и они који праве прве кораке у описмењавању. Увек је боље од самог почетка учити шта је правилно, а шта неправилно, него то одлагати за касније. Уосталом, данашња деца су много паметнија и способнија него што им ми понекад признајемо.

Деца данас користе писану реч много чешће него што су то чинили њихови родитељи. Додуше, та је реч писана на екрану, али се опет (не)познавање правила писања и те како види. Како им објаснити колико је заправо важно да поштују правописна правила у свакој комуникацији? Шта Супер правопис чини у том смеру?
Важно је децу научити да познавање језичких правила није битно само зато да не би добили лошу оцену у школи. Лако је научити за петицу, али треба то што се научи за одличну оцену усвојити за цео живот. У данашње време, пословна комуникација се у великој мери одвија преко имејлова. Свако примети кад добије јасан имејл, без граматичких и правописних грешака.
Правопис и граматика углавном се уче у основној школи. Тад се учи шта се пише малим, а шта великим почетним словом, шта састављено, а шта растављено, уче се гласовне промене, времена, управни и неуправни говор, употреба интерпункције… И ко то научи тада, може се сматрати писменом особом. Све што се касније научи јесте неко надограђивање.
Постоје многи језички приручници, али ниједан није намењен млађим основцима. Желеле смо да олакшамо и њима и њиховим родитељима и да им покажемо да правописно и граматичко проходавање може бити и забавно, а не само корисно. Основна писменост не сме да буде изузетак, већ правило.
Да ли мислите да скраћенице и сленг који деца данас користе чине неку штету?
Нормално је да деца у свакодневној комуникацији (дописивање с другарима, објаве на друштвеним мрежама и слично) користе скраћенице и сленг. И ми то радимо. Нисмо језичка полиција која ће рећи томе „не, никако“. Али, мора да постоји граница и да се зна када је то у реду, а када је неприхватљиво. Недопустиво је да скраћенице и сленг користе у школи, а данас их деца често користе, на пример, у одговорима на контролном или приликом писања састава из српског или матерњег језика. Нажалост, ту грешку не праве само деца. Дешава се свима да добију пословни имејл пун скраћеница и сленга, чак и емотикона.
Употреба емотикона, такође, узима маха. Колико пута вам се догоди да не добијете као одговор чак ни једну једину реч, већ само емотикон?! Како употреба скраћеница, сленга и емотикона не би постала основа нечијег изражавања, важно је инсистирати на књижевном језику, лепом и правилном изражавању у школи, у разговору са старијима, у медијима, касније у пословној комуникацији, јер основна је култура бити писмен.
Како код деце градити ту културу лепог изражавања и правилног писања, кад знамо да је све брзо и инстант?
Истина је да је данас све брзо и инстант и да су деца навикнута на кратке форме сваког садржаја. Мислимо да су две ствари пресудне за усвајање правилног говора и писања. Пре свега, родитељи треба да деци дају пример тако што ће се сами трудити да правилно говоре и пишу. Јер, као што знамо, деца уче из понашања, а не из придиковања. Ако родитељ не води рачуна како се изражава, не може то очекивати ни од детета.
Али, за лепо и правилно изражавање треба имати и времена. Деци књиге треба да буду доступне од најмлађих дана, да их листају и гледају илустрације чак и кад још нису научили да читају. Кад учимо децу првим речима, показујемо им неки предмет и понављамо им како се он зове, док не усвоје тај појам.
Док су мали, исправљамо их кад нешто не изговоре како треба. Не радимо то тако што дете посадимо на столицу и држимо му предавање, већ успут. Тако би требало поступати и с децом која тек улазе у свет писмености. Не очекује се од њих да седну и ишчитају овај језички приручник и свако правило усвоје одмах. Седите с децом, прелистајте књигу, нешто ће им привући пажњу и на томе се задржите. Покажите им да није страшно ако нешто не знају, да постоји књига из које могу да науче или да се подсете шта је исправно.
Наша колегиница је показала ћерки Супер правопис, прешле су три-четири стране и помислила је да је то доста за тај дан. Али, девојчица је желела да настави с прелиставањем и ишчитавањем. То је можда рецепт: не задавати норму коју треба остварити, да деца то не би схватила као морање, већ их успут, свакодневно, учити лепом и правилном изражавању.
Напишите одговор