Naše bake i deke, kao i generacije pre njih, komunicirali su tako što su jedni drugima pisali pisma. Ali, u to vreme, pismenih je bilo malo. Onda je došla generacija bumera koja je na pisma pomalo zaboravila jer je u upotrebu ušao telefon. I pisana reč je kao sredstvo komunikacije izgubila značaj, sve do pojave instant poruka i društvenih mreža.
Danas, način na koji pišemo je neka vrsta naše digitalne lične karte. Na osnovu toga nas vrlo često procenjuju, a ono o čemu pišemo dobija više na značaju kada je napisano bez pravopisnih grešaka, precizno i jasno.
Kako su za naš portal objasnile lektorke i autorke Super pravopisa, jezičkog priručnika za mlađe osnovce, Iva Radić i Nevena Živić, da bismo deci usadili tu naviku da pišu pravilno, na tome moramo raditi od ranih školskih dana.
Sa Ivom i Nevenom razgovaramo upravo o tome koliko je pravopis u digitalnoj eri važan, da li nam je žargon pokvario jezik i kako će Super pravopis doprineti podizanju svesti o važnosti pravilnog pisanja kod onih koji su tek naučili da čitaju i pišu.
Pravopis je, u eri digitalnih tehnologija, dobio mnogo na značaju. I postao je na neki način znak po kom se prepoznaju dobri i loši đaci. To se lako primeti u komentarima na društvenim mrežama. Šta mislite, da li pravopis zaista „odaje“ ove druge?
Nepismenost odaje upravo to, da je neko nepismen. Nažalost, dobri đaci i dobri studenti, pa i sjajni stručnjaci, mogu biti nepismeni. Nas dve smo lektorke i u radu vidimo da sa osnovnim jezičkim pravilima muku muče i fakultetski obrazovani ljudi, čak i profesori na fakultetima.
Mislimo da su mnogima usta puna srpskog jezika, ali da se zapravo malo radi na očuvanju našeg jezika i promovisanju lepog i pravilnog izražavanja. Trebalo bi da svaka medijska kuća ima lektora koji će da oblikuje tekst u skladu s jezičkim pravilima pre nego što se on objavi ili pročita na radiju ili televiziji. Nažalost, lektori su postali prava retkost.
Ljudima ostaje u sećanju ono što su pročitali u novinama, na društvenim mrežama, ili čuli na radiju, i misle da je to ispravno. Objavljivanjem Super pravopisa za mlađe osnovce, ali i Jezičkog kompasa (Kreativni centar, 2024), za starije čitaoce, želimo da ohrabrimo ljude da se vrate knjigama i u njima potraže odgovore na jezička pitanja koja ih muče.
Kada se govori o pravopisu, retko se misli na onaj koji bi trebalo da poznaju i deca koja su tek naučila da pišu. Vi ste ipak došle na ideju da tu svest razvijate od prvih dana škole, pa je tako i nastao zabavni i edukativni priručnik Super pravopis. Šta on sadrži?
Super pravopis je mali pomoćnik u savladavanju jezičkih pravila namenjen mlađim školarcima. Priručnik ima pet poglavlja: Veliko i malo slovo, Sastavljeno i rastavljeno, Mala gramatika, Interpunkcija i Obogati izražavanje. Nazivi poglavlja otkrivaju šta u njima mladi čitaoci mogu da pronađu.
Nismo opterećivale male mozgove opširnim objašnjenjima, već smo u jednoj rečenici objasnile neko jezičko pravilo, a zatim navodile primere s kojima se svakodnevno susreću. Reč pravilo uvek asocira na neku strogoću, a to smo želele da izbegnemo. U tome nam je pomogao Dušan Pavlić, ilustrator, čije su ilustracije obogatile ovo izdanje. Njegove jasne i duhovite ilustracije pomoći će mališanima da upamte kako se nešto piše ili izgovara, a nadamo se da će ih kombinacija teksta i ilustracija dodatno motivisati da zavole svoj jezik i da se pravilno izražavaju
Na kraju knjige je i Mali rečnik. Pošto je malo verovatno da su se deca tog uzrasta već susrela s rečnikom, objasnile smo im šta je rečnik i da su reči poređane po azbučnom redu, i tako im omogućile da i to uvežbaju.
Kako ste došle na ideju da napišete ovakvo štivo? Neko će sigurno reći da su ta deca suviše mala da bi, pored učenja slova, brinula još i o pravopisu. Da li je baš tako?
Neki će reći da su bebe male za knjige, ali postoje knjige koje su namenjene baš njima. I to je sjajno, jer decu treba upoznati s knjigama od najranijih dana. Možda zvuči ozbiljno kada se kaže jezički priručnik namenjen mlađim osnovcima, ali naša namera nije da zaplašimo decu, već da im pokažemo da pravilno i lepo izražavanje nisu bauk, niti nešto dosadno. Otuda i ovaj naslov, jer je super biti pismen, kao i zanimljive ilustracije.
Naravno da se ne očekuje od mališana koji tek uče da pišu i čitaju da se uvek pravilno izražavaju. To, uostalom, ne polazi za rukom ni odraslima. Naš Jezički kompas (Kreativni centar, 2024) odlično je prihvaćen kod ljubitelja lepog izražavanja baš zato što ne obiluje definicijama i terminima, već su jezička pravila objašnjena mnogobrojnim primerima iz svakodnevne komunikacije.
Smatrale smo da takav priručnik zaslužuju i oni koji prave prve korake u opismenjavanju. Uvek je bolje od samog početka učiti šta je pravilno, a šta nepravilno, nego to odlagati za kasnije. Uostalom, današnja deca su mnogo pametnija i sposobnija nego što im mi ponekad priznajemo.
Deca danas koriste pisanu reč mnogo češće nego što su to činili njihovi roditelji. Doduše, ta je reč pisana na ekranu, ali se opet (ne)poznavanje pravila pisanja i te kako vidi. Kako im objasniti koliko je zapravo važno da poštuju pravopisna pravila u svakoj komunikaciji? Šta Super pravopis čini u tom smeru?
Važno je decu naučiti da poznavanje jezičkih pravila nije bitno samo zato da ne bi dobili lošu ocenu u školi. Lako je naučiti za peticu, ali treba to što se nauči za odličnu ocenu usvojiti za ceo život. U današnje vreme, poslovna komunikacija se u velikoj meri odvija preko imejlova. Svako primeti kad dobije jasan imejl, bez gramatičkih i pravopisnih grešaka.
Pravopis i gramatika uglavnom se uče u osnovnoj školi. Tad se uči šta se piše malim, a šta velikim početnim slovom, šta sastavljeno, a šta rastavljeno, uče se glasovne promene, vremena, upravni i neupravni govor, upotreba interpunkcije… I ko to nauči tada, može se smatrati pismenom osobom. Sve što se kasnije nauči jeste neko nadograđivanje.
Postoje mnogi jezički priručnici, ali nijedan nije namenjen mlađim osnovcima. Želele smo da olakšamo i njima i njihovim roditeljima i da im pokažemo da pravopisno i gramatičko prohodavanje može biti i zabavno, a ne samo korisno. Osnovna pismenost ne sme da bude izuzetak, već pravilo.
Da li mislite da skraćenice i sleng koji deca danas koriste čine neku štetu?
Normalno je da deca u svakodnevnoj komunikaciji (dopisivanje s drugarima, objave na društvenim mrežama i slično) koriste skraćenice i sleng. I mi to radimo. Nismo jezička policija koja će reći tome „ne, nikako“. Ali, mora da postoji granica i da se zna kada je to u redu, a kada je neprihvatljivo. Nedopustivo je da skraćenice i sleng koriste u školi, a danas ih deca često koriste, na primer, u odgovorima na kontrolnom ili prilikom pisanja sastava iz srpskog ili maternjeg jezika. Nažalost, tu grešku ne prave samo deca. Dešava se svima da dobiju poslovni imejl pun skraćenica i slenga, čak i emotikona.
Upotreba emotikona, takođe, uzima maha. Koliko puta vam se dogodi da ne dobijete kao odgovor čak ni jednu jedinu reč, već samo emotikon?! Kako upotreba skraćenica, slenga i emotikona ne bi postala osnova nečijeg izražavanja, važno je insistirati na književnom jeziku, lepom i pravilnom izražavanju u školi, u razgovoru sa starijima, u medijima, kasnije u poslovnoj komunikaciji, jer osnovna je kultura biti pismen.
Kako kod dece graditi tu kulturu lepog izražavanja i pravilnog pisanja, kad znamo da je sve brzo i instant?
Istina je da je danas sve brzo i instant i da su deca naviknuta na kratke forme svakog sadržaja. Mislimo da su dve stvari presudne za usvajanje pravilnog govora i pisanja. Pre svega, roditelji treba da deci daju primer tako što će se sami truditi da pravilno govore i pišu. Jer, kao što znamo, deca uče iz ponašanja, a ne iz pridikovanja. Ako roditelj ne vodi računa kako se izražava, ne može to očekivati ni od deteta.
Ali, za lepo i pravilno izražavanje treba imati i vremena. Deci knjige treba da budu dostupne od najmlađih dana, da ih listaju i gledaju ilustracije čak i kad još nisu naučili da čitaju. Kad učimo decu prvim rečima, pokazujemo im neki predmet i ponavljamo im kako se on zove, dok ne usvoje taj pojam.
Dok su mali, ispravljamo ih kad nešto ne izgovore kako treba. Ne radimo to tako što dete posadimo na stolicu i držimo mu predavanje, već usput. Tako bi trebalo postupati i s decom koja tek ulaze u svet pismenosti. Ne očekuje se od njih da sednu i iščitaju ovaj jezički priručnik i svako pravilo usvoje odmah. Sedite s decom, prelistajte knjigu, nešto će im privući pažnju i na tome se zadržite. Pokažite im da nije strašno ako nešto ne znaju, da postoji knjiga iz koje mogu da nauče ili da se podsete šta je ispravno.
Naša koleginica je pokazala ćerki Super pravopis, prešle su tri-četiri strane i pomislila je da je to dosta za taj dan. Ali, devojčica je želela da nastavi s prelistavanjem i iščitavanjem. To je možda recept: ne zadavati normu koju treba ostvariti, da deca to ne bi shvatila kao moranje, već ih usput, svakodnevno, učiti lepom i pravilnom izražavanju.