Бака ефекат је појава која објашњава дуговечност људи у одређеним деловима света. То су друштва у којима стари људи живе са својим фамилијама, и укључени су у свакодневни живот тако што раде у домаћинству и брину о унуцима.
Заправо, не само живот са ближњима продужава живот бака и дека у просеку за шест година, већ се и деца која расту уз баке и деке мање разбољевају и имају мању степен смртности.
Да је улога старих жена у заједници кључна уочили су и еволуционисти, и тако је настала бака-хипотеза. Наиме, жене су, за разлику од мушкараца, ограничене када је у питању доба плодности. Зашто онда живе толико дуго након уласка у менопоаузу? Научници сматрају да је то управо зато што њихова брига о унуцима и допринос који у старости дају заједници кључна за успешан опстанак, и повећава изгледе да се њихови гени одржавају у будућим поколењима. Самим тим што дуговечне баке имају више потомака, њихови гени за дуговечност се преносе даље и шире по популацији.
Ден Бјутнер, истраживач дуговечности, посебно је обратио пажњу на утицај ангажованости у позним годинама да дужину живота. У такозваним “Плавим зонама”, областима са највише стогодишњака, не постоји идеја о “пензионисању” већ су људи веома физички активни и у својим деведесетим – окопавају башту, рибаре, кувају, пуно пешаче. Штавише, како одмичу године, тако им је друштвени живот све богатији – вечери проводе у дружењу, на игранкама, брину о унуцима и уживају пуно пажње и поштовања целе заједнице. У оваквим друштвима сматра се срамотом послати родитеље у старачки дом.
Имати сврху и разлог да се гура даље и напорно ради један од најбољих рецепта за дуговечност. Због тога је по живот најризичнији догађај у познијим годинама – одлазак у пензију, објашњава Бјутнер.
Извор: Детињарије