Imam stvarno „dobro dete“. Bila sam „dobro dete“. I moj muž je bio „dobro dete“. Društvo neprestano promoviše ideju da, ako imate „dobro dete“, to znači da ste zapravo imali sreće. Eto, i vi ste bili dobra deca, to vam je takva genetika.
Pročitajte i: Kao mala bila je dobro dete, najbolje. A ko bi želeo to da prokocka
Trebalo mi je mnogo vremena da razumem ne samo koliko je ova poruka pogrešna, već i koliko je problematična u procesu oblikovanja ponašanja deteta.
Jer, šta znači to da sam bila dobro dete? Znači da nisam previše ispoljavala svoje potrebe, da sam slušala mamu i tatu i radila ono što mi se kaže i što se od mene očekuje.
Naravno da geni igraju veliku i važnu ulogu u onome što jesmo i što kroz život postajemo. U oblikovanju karaktera, temperamenta, sklonosti. Veliku i važnu ulogu u svemu tome igra i integraciona trauma. To je ono kad se iskustva i traume prenose sa onog ko ih je doživeo, na buduće generacije. I što sam više proučavala i shvatala taj proces, sve sam više postajala sigurna da je naš temperament zapravo uslovljen genetskim prilagođavanjima naših predaka.
Ako su oni, primera radi, da bi preživeli morali da budu pokorni, poslušni, velika je verovatnoća da će, kroz generacije, ove gene preneti i nama da nas pripreme da preživimo u okruženju u kom smo rođeni (pod pretpostavkom da se to okruženje neće promeniti mnogo u odnosu na ono u kom su oni živeli).
Istina je, zapravo, da ne postoje loša deca. Ali, ako pitate društvo da definiše loše derte, ono će vam reći – to je ono koje ne prihvata NE kao odgovor. Društvo veruje da su loša deca ona koja se glasno bune onda kad im potrebe nisu prepoznate i ispunjene. Isto to društvo, takođe, veruje da su loša ona deca koja radije trče, viču i smeju se onda kad mi mislimo da treba da sede mirno. Da, lošim detetom smatra se i ono koje postavlja svoje granice i skupi hrabrost da kaže NE i NEĆU. Ono koje svoje emocije izražava glasno, umesto da ih lepo potiskuje. Društvo smatra da su loša ona deca koja traže da ih se vidi i čuje.
A istina je, ponavljamo, da ne postoje loša deca. Postoje samo roditelji i društvo koje ih ne razume. Kojima nedostaje strpljenje i umeće da decu vaspitavaju, umesto da ih kalupe.