Situacija u Jovinoj gimnaziji ne uliva optimizam da će ova škola uskoro ponovo biti ono što je decenijama bila. U međuvremenu, roditelji, učenici, sadašnji i bivši, ulažu veliki trud i ne odustaju od toga da školu vrate deci.
Svoj stav o školi, onome što joj se dešava i zašto je to tako, iznela je i jedna od bivših učenica koja je bila i surovo iskrena. Ona se zove Marijana Mutavčićeva i njen stav iznet na Fejzbuku prenosimo u celosti
”Bila sam učenica Gimnazije ’Jovan Jovanović Zmaj’. Škola mi je bila užasna, rigidna i potpuno neusklađena sa mojim karakterom. Patila sam u tom okruženju stalnog moranja. Učilo se neprestano. Retko koji profesor je bio ’ladovina’. Ganjala me je i profesorica fizičkog. Budibogsnama. Nekada ni dvojka nije mogla da se dobije ako nisi znao sve. Nijanse su bile ponajviše u načinu izlaganja, kontinuitetu i ličnim afinitetima profesora. Razlike između ocena su bile prilično male. Nama je direktor bio Cicmil. Decenijama ustoličen kao i Radivoje.
U ovom društvu su veze, nepotizam i politička podobnost vazda imali veliku ulogu u zapošljavanju i ocenjivanju, pa i tada. I to nije ekskluziva jedne škole. U svim državnim institucijama veze, nepotizam i partijska knjižica često su bili važniji od kompetencija. S tom razlikom što je nekada kompetencija ipak imala šansu da prođe u pristojnom procentu, dok je danas taj procenat ravan nuli. Savremenici smo smanjivanja na nulu.
Društvo u školi je, međutim, bilo dobro. Deca su bila dobra. Ona koja su došla da nauče, sa ambicijama i snovima. Bilo je mnogo kompjuterskih frikova u vreme početaka IT tehnologije, budućih vrhunskih lekara, inženjera i naučnika.
Iz odeljenja ponela sam dva kumstva, da sam se formalno udavala bilo bi i treće, kao i prijateljstva za ceo život. Nisam jedina. Svi smo se tako povezali. U ostalim odeljenjima situacija je ista. Okupljanja za godišnjice mature su redovna i brojna. Ljudi dolaze i iz inostranstva samo da bi prisustvovali tim susretima. Bili smo i ostali drugari.
Ove godine moje dete je mali maturant. Objasnila sam mu da je izbor srednje škole važan, između ostalog, i zbog društva koje će ga pratiti kroz život. Nabrojala sam mu prijatelje koje i sam poznaje i rekla ko je iz osnovne škole, ko iz srednje, sa fakulteta, iz grada, aktivizma ili posla. Prijateljstva iz srednje škole i dalje prednjače.
Zašto ovo pišem?
Situacija u Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj ne pogađa samo učenike i zaposlene u školi.
Bukvalno cela generacija osmaka rođenih 2011. godine trpeće posledice haosa koji se tamo dešava. Mnoga deca koja su spremala specijalni prijemni za Jovinu nisu je staviti među prioritete. Koliko sam čula, već sada, prema broju dece koja su položila prijemni i stekla uslov za upis, škola je u manjku za dva odeljenja. Kada se završi ova višenedeljna agonija oko upisa, videće se pravi rezulta i koliko je dece sa uslovom za upis odustalo u međuvremenu dok su čekali bar neko razrešenje. Po pitanju zgrade ili direktora.
Koliko će dece biti oštećeno ovom situacijom? Na stotine. Možda i hiljadu.
Ne samo đaci koji već pohađaju školu – posledice oseća čitava generacija rođena 2011. godine.
Deca koja su želela da upišu Jovinu, velikim delom najbolji među najboljima, sada odustaju posle cele godine priprema za specijalni prijemni ispit. Jasno i zašto. Gde da odu? Koja je to škola? Ko su profesori?
Ta deca će otići u druge gimnazije i potisnuti učenike koji su, prema uspehu i rezultatima završnog ispita, na osnovu preseka iz prethodnih godina realno mogli da računaju na upis. Sistemom spojenih sudova, posledice će se preliti i na ostale škole.
Glavno pitanje je: kome odgovara uništavanje ove škole?
Skoro je izvesno da Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj ove godine neće upisati dovoljan broj đaka da popuni svoje kapacitete. Osim ako ih ne popune decom koja nisu položila prijemni, a tada se gubi ono po čemu je škola bila prepoznatljiva.
Nastavnici sa fakulteta već od prošle školske godine u velikom broju odbijaju saradnju. Ta saradnja je godinama postojala gotovo isključivo zahvaljujući entuzijazmu i filantropiji, jer su honorari bili simbolični.
I još jednom: kome zaista odgovara ova situacija? Kome odgovara da uništava dečje ambicije i snove? Viševekovnu tradiciju odakle su izlazili najbolji sa ovih prostora
Propast Jovine nije slučajna. I ovo nisu događaji koji nisu mogli biti sprečeni.