Приче

Нема, не може, видећемо, биће… то је био почетак свих реченица којих се Ивана тако јасно сећа

Сандра је била школски пример детета коме су сва врата била отворена. Девојке пред којом је била светла будућност. Али депресија, депресија вам је једна лажљива поганштина…

Прича о сплаву коју СВАКО треба да прочита

– Бако, зашто кокошка носи петла кад је он већи? – Па, нека га носи кад је луда.

НЕВЕРОВАТНА прича: ”Зар смо ми стварно глупљи од инсеката?!”

Емир је био дете улице, раскрснице, дете које није имало перспективу, ничије дете. А ено га сада…

Д је код мене дошао у петом разреду. Имао је несрећу да се одраста са мајком неспремном за живот, а систем за њега није марио

Једне ноћи, учитељица је уснила сан. А у том сну, појавила се једна другачија школа

Код моје бабе, увек је све било на свом месту. Осим бабе

Нил Гејмен: Имамо обавезу да читамо НАГЛАС нашој деци. Да им читамо оно у чему уживају. Да им читамо приче од којих смо већ уморни

Сви, дакле, имамо капацитете да будемо добри и осећајни. Где их на крају изгубимо или ко нам их угаси?

„Од варварства до лепоте“ – како ученици Тринаесте гимназије мењају свој крај и цео град

Јавите Соњи…

Данас сам по други пут видела децу с шибицама. У трошној кући на обронцима Звездаре, на чијем улазу пише Свратиште